حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ يَحْيَى، أَخْبَرَنَا هُشَيْمٌ، عَنْ خَالِدٍ، عَنْ أَبِي قِلاَبَةَ، عَنْ أَنَسِ بْنِ، مَالِكٍ قَالَ إِذَا تَزَوَّجَ الْبِكْرَ عَلَى الثَّيِّبِ أَقَامَ عِنْدَهَا سَبْعًا وَإِذَا تَزَوَّجَ الثَّيِّبَ عَلَى الْبِكْرِ أَقَامَ عِنْدَهَا ثَلاَثًا . قَالَ خَالِدٌ وَلَوْ قُلْتُ إِنَّهُ رَفَعَهُ لَصَدَقْتُ وَلَكِنَّهُ قَالَ السُّنَّةُ كَذَلِكَ .
Бизга Яҳё ибн Яҳё ривоят қилди, бизга Ҳушайм Холиддан, у Абу Қилобадан, у Анас ибн Моликдан хабар берди, у деди: Киши саййиба (хотин) устига бокирага уйланса, унинг (бокиранинг) ҳузурида етти (кун) туради; саййибага бокира устига уйланса, унинг ҳузурида уч (кун) туради. Холид деди: Агар мен уни (Анас) буни (Набийга) марфуъ қилди (нисбат берди) десам, рост айтган бўлардим, лекин у: «Суннат шундай» деди.