حَدَّثَنَا إِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، وَمُحَمَّدُ بْنُ رَافِعٍ، - وَاللَّفْظُ لاِبْنِ رَافِعٍ - قَالَ إِسْحَاقُ أَخْبَرَنَا وَقَالَ ابْنُ رَافِعٍ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّزَّاقِ، أَخْبَرَنَا مَعْمَرٌ، عَنِ ابْنِ طَاوُسٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، قَالَ كَانَ الطَّلاَقُ عَلَى عَهْدِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَأَبِي بَكْرٍ وَسَنَتَيْنِ مِنْ خِلاَفَةِ عُمَرَ طَلاَقُ الثَّلاَثِ وَاحِدَةً فَقَالَ عُمَرُ بْنُ الْخَطَّابِ إِنَّ النَّاسَ قَدِ اسْتَعْجَلُوا فِي أَمْرٍ قَدْ كَانَتْ لَهُمْ فِيهِ أَنَاةٌ فَلَوْ أَمْضَيْنَاهُ عَلَيْهِمْ . فَأَمْضَاهُ عَلَيْهِمْ .
Бизга Ишоқ ибн Иброҳим ва Муҳаммад ибн Рофиъ — лафз Ибн Рофиъники — ривоят қилди — Ишоқ: хабар берди, деди, Ибн Рофиъ: бизга Абдурраззоқ ривоят қилди, деди — бизга Маъмар Ибн Товусдан, у отасидан, у Ибн Аббосдан хабар берди, у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) даврида, Абу Бакр (даврида) ва Умар халифалигининг икки йилида уч талоқ (бир вақтда айтилса) битта (деб ҳисобланарди). Умар ибн ал-Хаттоб: «Одамлар ўзларига муҳлат бўлган бир ишда шошилиб кетдилар; уни уларга жорий қилсак (бўларди)» деди ва уни уларга жорий қилди.