وَحَدَّثَنَاهُ أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، حَدَّثَنَا عَلِيُّ بْنُ مُسْهِرٍ، وَمُحَمَّدُ بْنُ بِشْرٍ، ح وَحَدَّثَنَا إِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، وَعَلِيُّ بْنُ خَشْرَمٍ، قَالاَ أَخْبَرَنَا عِيسَى بْنُ يُونُسَ، جَمِيعًا عَنِ ابْنِ أَبِي، عَرُوبَةَ بِهَذَا الإِسْنَادِ . وَفِي حَدِيثِ عِيسَى " ثُمَّ يُسْتَسْعَى فِي نَصِيبِ الَّذِي لَمْ يُعْتِقْ غَيْرَ مَشْقُوقٍ عَلَيْهِ " .
Буни бизга Абу Бакр ибн Абу Шайба ҳам ривоят қилди, бизга Али ибн Мушир ва Муҳаммад ибн Бишр ривоят қилдилар; (ҳ) бизга Ишоқ ибн Иброҳийм ва Али ибн Хашрам ҳам ривоят қилдилар, улар: «Бизга Исо ибн Юнус хабар берди», дедилар — барчаси ибн Абу Аруубадан шу иснод билан. Исо ҳадисида: «Сўнг у озод қилмаган кишининг улушида машаққат қилдирилмаган ҳолда (қийматни) ишлаб тўлашга буюрилади», (дейилган).