حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ بْنُ سَعِيدٍ، حَدَّثَنَا حَمَّادٌ، ح وَحَدَّثَنَا إِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، وَابْنُ أَبِي، عُمَرَ عَنِ الثَّقَفِيِّ، كِلاَهُمَا عَنْ أَيُّوبَ، بِهَذَا الإِسْنَادِ . أَمَّا حَمَّادٌ فَحَدِيثُهُ كَرِوَايَةِ ابْنِ عُلَيَّةَ وَأَمَّا الثَّقَفِيُّ فَفِي حَدِيثِهِ أَنَّ رَجُلاً مِنَ الأَنْصَارِ أَوْصَى عِنْدَ مَوْتِهِ فَأَعْتَقَ سِتَّةَ مَمْلُوكِينَ .
Бизга Қутайба ибн Саъийд ривоят қилди, бизга Ҳаммод ривоят қилди; (ҳ) бизга Ишоқ ибн Иброҳийм ва ибн Абу Умар ҳам Сақафийдан ривоят қилдилар — иккаласи Айюбдан шу иснод билан. Ҳаммоднинг ҳадиси ибн Улайянинг ривоятидек, Сақафийнинг ҳадисида эса: «Ансорлардан бир киши ўлим олдида васият қилиб, олтита қулни озод қилди», (дейилган).