وَحَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ نُمَيْرٍ، حَدَّثَنَا حُمَيْدُ بْنُ عَبْدِ الرَّحْمَنِ الرُّؤَاسِيُّ، عَنْ هِشَامِ بْنِ عُرْوَةَ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتْ لَمْ تُقْطَعْ يَدُ سَارِقٍ فِي عَهْدِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فِي أَقَلَّ مِنْ ثَمَنِ الْمِجَنِّ حَجَفَةٍ أَوْ تُرْسٍ وَكِلاَهُمَا ذُو ثَمَنٍ .
Бизга Муҳаммад ибн Абдуллаҳ ибн Нумайр ривоят қилди: бизга Ҳумайд ибн Абдурраҳмон ар-Руосий Ҳишом ибн Урвадан, у отасидан, у Оишадан ривоят қилди. У деди: «Расулуллаҳнинг соллаллаҳу алайҳи васаллам замонида ўғрининг қўли қалқон — ҳажафа ёки турс — баҳосидан камроқ нарса учун кесилмаган, ва уларнинг иккаласи ҳам қимматли эди».