حَدَّثَنَا عَمْرٌو النَّاقِدُ، وَزُهَيْرُ بْنُ حَرْبٍ، قَالاَ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ بْنُ عُيَيْنَةَ، عَنْ أَبِي الزِّنَادِ، عَنِ الأَعْرَجِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " لاَ يُكْلَمُ أَحَدٌ فِي سَبِيلِ اللَّهِ - وَاللَّهُ أَعْلَمُ بِمَنْ يُكْلَمُ فِي سَبِيلِهِ - إِلاَّ جَاءَ يَوْمَ الْقِيَامَةِ وَجُرْحُهُ يَثْعَبُ اللَّوْنُ لَوْنُ دَمٍ وَالرِّيحُ رِيحُ مِسْكٍ " .
Бизга Амр ан-Ноқид ва Зуҳайр ибн Ҳарб ривоят қилиб айтдилар: Бизга Суфён ибн Уяйна Абу Зинод дан, у Аъраж дан, у Абу Ҳурайра дан, у Набий соллаллаҳу алайҳи васалламдан ривоят қилди: У айтди: «Аллаҳ йўлида яраланган ҳеч бир киши — Аллаҳ Ўз йўлида ким яраланганини билувчидир — қиёмат куни яраси отилиб турган ҳолда келмайди, балки келади: ранги қон рангида, ҳиди мушк ҳидидир.»