وَحَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، وَسُرَيْجُ بْنُ يُونُسَ، - وَاللَّفْظُ لأَبِي بَكْرٍ - قَالاَ حَدَّثَنَا مَرْوَانُ بْنُ مُعَاوِيَةَ، عَنْ مَنْصُورِ بْنِ حَيَّانَ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ جُبَيْرٍ، قَالَ أَشْهَدُ عَلَى ابْنِ عُمَرَ وَابْنِ عَبَّاسٍ أَنَّهُمَا شَهِدَا أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم نَهَى عَنِ الدُّبَّاءِ وَالْحَنْتَمِ وَالْمُزَفَّتِ وَالنَّقِيرِ .
Ва бизга Абу Бакр ибн Абу Шайба ва Сурайж ибн Юнус ривоят қилди — лафз Абу Бакрники — иккаласи айтди: Бизга Марвон ибн Муовия Мансур ибн Ҳайёндан, у Саид ибн Жубайрдан ривоят қилди. У айтди: Мен Ибн Умар ва Ибн Аббос ҳақида гувоҳлик бераманки, иккаласи Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам қовоқ идишдан, хантамдан, ичи смола билан мойланган идишдан ва нақирдан қайтарганларига гувоҳлик бердилар.