وَحَدَّثَنِي زُهَيْرُ بْنُ حَرْبٍ، حَدَّثَنَا يَزِيدُ بْنُ هَارُونَ، أَخْبَرَنَا حَمَّادُ بْنُ سَلَمَةَ، عَنْ ثَابِتٍ، عَنْ أَنَسٍ، أَنَّ جَارًا، لِرَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَارِسِيًّا كَانَ طَيِّبَ الْمَرَقِ فَصَنَعَ لِرَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ثُمَّ جَاءَ يَدْعُوهُ فَقَالَ " وَهَذِهِ " . لِعَائِشَةَ فَقَالَ لاَ . فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " لاَ " فَعَادَ يَدْعُوهُ فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " وَهَذِهِ " . قَالَ لاَ . قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " لاَ " . ثُمَّ عَادَ يَدْعُوهُ فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " وَهَذِهِ " . قَالَ نَعَمْ . فِي الثَّالِثَةِ . فَقَامَا يَتَدَافَعَانِ حَتَّى أَتَيَا مَنْزِلَهُ .
Менга Зуҳайр ибн Ҳарб ривоят қилди, бизга Язид ибн Ҳорун ривоят қилди, бизга Ҳаммод ибн Салама Собитдан, у Анасдан хабар берди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг форсий бир қўшнилари бор эди, у шўрвани мазали пиширар эди. У Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламга (таом) тайёрлаб, сўнг у кишини чақиргани келди. У киши Оишани кўрсатиб: «Бу ҳам (келсинми)?» дедилар. У: «Йўқ» деди. Шунда Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам: «(Ундай бўлса мен ҳам) йўқ» дедилар. У яна чақиргани қайтди, Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Бу ҳам (келсинми)?» дедилар. У: «Йўқ» деди. Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Йўқ» дедилар. Сўнг у яна чақиргани қайтди, Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Бу ҳам (келсинми)?» дедилар. У учинчи маротабада: «Ҳа» деди. Бас, иккалалари бир-бирларини эргаштириб (туртинишиб) бориб, унинг уйига етиб бордилар.