حَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، حَدَّثَنَا خَلَفُ بْنُ خَلِيفَةَ، عَنْ يَزِيدَ بْنِ كَيْسَانَ، عَنْ أَبِي حَازِمٍ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ خَرَجَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ذَاتَ يَوْمٍ أَوْ لَيْلَةٍ فَإِذَا هُوَ بِأَبِي بَكْرٍ وَعُمَرَ فَقَالَ " مَا أَخْرَجَكُمَا مِنْ بُيُوتِكُمَا هَذِهِ السَّاعَةَ " . قَالاَ الْجُوعُ يَا رَسُولَ اللَّهِ . قَالَ " وَأَنَا وَالَّذِي نَفْسِي بِيَدِهِ لأَخْرَجَنِي الَّذِي أَخْرَجَكُمَا قُومُوا " . فَقَامُوا مَعَهُ فَأَتَى رَجُلاً مِنَ الأَنْصَارِ فَإِذَا هُوَ لَيْسَ فِي بَيْتِهِ فَلَمَّا رَأَتْهُ الْمَرْأَةُ قَالَتْ مَرْحَبًا وَأَهْلاً . فَقَالَ لَهَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " أَيْنَ فُلاَنٌ " . قَالَتْ ذَهَبَ يَسْتَعْذِبُ لَنَا مِنَ الْمَاءِ . إِذْ جَاءَ الأَنْصَارِيُّ فَنَظَرَ إِلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَصَاحِبَيْهِ ثُمَّ قَالَ الْحَمْدُ لِلَّهِ مَا أَحَدٌ الْيَوْمَ أَكْرَمَ أَضْيَافًا مِنِّي - قَالَ - فَانْطَلَقَ فَجَاءَهُمْ بِعِذْقٍ فِيهِ بُسْرٌ وَتَمْرٌ وَرُطَبٌ فَقَالَ كُلُوا مِنْ هَذِهِ . وَأَخَذَ الْمُدْيَةَ فَقَالَ لَهُ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " إِيَّاكَ وَالْحَلُوبَ " . فَذَبَحَ لَهُمْ فَأَكَلُوا مِنَ الشَّاةِ وَمِنْ ذَلِكَ الْعِذْقِ وَشَرِبُوا فَلَمَّا أَنْ شَبِعُوا وَرَوُوا قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم لأَبِي بَكْرٍ وَعُمَرَ " وَالَّذِي نَفْسِي بِيَدِهِ لَتُسْأَلُنَّ عَنْ هَذَا النَّعِيمِ يَوْمَ الْقِيَامَةِ أَخْرَجَكُمْ مِنْ بُيُوتِكُمُ الْجُوعُ ثُمَّ لَمْ تَرْجِعُوا حَتَّى أَصَابَكُمْ هَذَا النَّعِيمُ " .
Бизга Абу Бакр ибн Абу Шайба ривоят қилди, бизга Халаф ибн Халифа Язид ибн Кайсондан, у Абу Ҳозимдан, у Абу Ҳурайрадан ривоят қилди. У деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам бир куни ёки бир кечаси чиқдилар, шунда Абу Бакр билан Умарга дуч келдилар ва: «Бу соатда сизларни уйларингиздан нима чиқарди?» дедилар. Улар: «Очлик, ё Расулуллаҳ» дедилар. У киши: «Жоним қўлида бўлган Зот билан қасамки, мен ҳам сизларни чиқарган нарса туфайли чиқдим. Туринглар» дедилар. Бас, улар у киши билан турдилар. У киши ансорлардан бир кишининг олдига келдилар, лекин у уйида эмас эди. Аёл у кишини кўргач: «Марҳабо, хуш келибсизлар» деди. Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам унга: «Фалончи қани?» дедилар. У: «Бизга тоза сув олиб келгани кетди» деди. Шу пайт ансорий келиб, Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламга ва у кишининг икки саҳобасига қараб, сўнг: «Алҳамдулиллаҳ, бугун мендан кўра меҳмонлари ҳурматлироқ бирор киши йўқ» деди. У деди: Бас, у кетиб, уларга ичида ғўра, қуруқ хурмо ва янги (юмшоқ) хурмо бўлган бир шох хурмо келтирди ва: «Буларидан енглар» деди. Сўнг пичоқни олди. Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам унга: «Сут берадиганидан (соғин қўйдан) эҳтиёт бўл» дедилар. Бас, у улар учун (бошқасини) сўйди, улар қўйдан ва ўша хурмо шохидан едилар ва ичдилар. Тўйиб, қонганларида Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам Абу Бакр ва Умарга: «Жоним қўлида бўлган Зот билан қасамки, қиёмат кунида албатта мана шу неъматдан сўраласизлар. Сизларни уйларингиздан очлик чиқарди, сўнг мана шу неъматга эришмагунингизча қайтмадингиз» дедилар.