حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى، وَابْنُ، بَشَّارٍ - وَاللَّفْظُ لاِبْنِ الْمُثَنَّى - قَالاَ حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ، بْنُ جَعْفَرٍ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ قَتَادَةَ، قَالَ سَمِعْتُ أَبَا عُثْمَانَ النَّهْدِيَّ، قَالَ جَاءَنَا كِتَابُ عُمَرَ وَنَحْنُ بِأَذْرَبِيجَانَ مَعَ عُتْبَةَ بْنِ فَرْقَدٍ أَوْ بِالشَّامِ أَمَّا بَعْدُ فَإِنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم نَهَى عَنِ الْحَرِيرِ إِلاَّ هَكَذَا إِصْبَعَيْنِ . قَالَ أَبُو عُثْمَانَ فَمَا عَتَّمْنَا أَنَّهُ يَعْنِي الأَعْلاَمَ.
Бизга Муҳаммад ибн ал-Мусанно ва Ибн Башшор ривоят қилдилар — матн Ибнул Мусанноники — улар дедилар: Бизга Муҳаммад ибн Жаъфар ривоят қилди, бизга Шуъба Қатодадан ривоят қилди. У деди: Мен Абу Усмон ан-Наҳдийдан эшитдим. У деди: Биз Озарбайжонда ёки Шомда Утба ибн Фарқад билан бирга эканимизда бизга Умарнинг мактуби келди: «Аммо баъд, Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам ҳарирдан қайтарди, фақат мана шунчасидан, икки бармоқчадан бошқа». Абу Усмон деди: «Биз унинг нақшларни (аламларни) назарда тутганига шубҳа қилмадик».