Олтин-кумуш идиш, олтин узук ва ипакнинг эркакларга ҳаромлиги, аёлларга рухсати

Kiyim va bezak · 40 ҳадис

باب تَحْرِيمِ اسْتِعْمَالِ إِنَاءِ الذَّهَبِ وَالْفِضَّةِ عَلَى الرِّجَالِ وَالنِّسَاءِ وَخَاتَمِ الذَّهَبِ وَالْحَرِيرِ عَلَى الرَّجُلِ وَإِبَاحَتِهِ لِلنِّسَاءِ وَإِبَاحَةِ الْعَلَمِ وَنَحْوِهِ لِلرَّجُلِ مَا لَمْ يَزِدْ عَلَى أَرْبَعِ أَصَابِعَ

5388-ҳадисXalqaro 2066

حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ يَحْيَى التَّمِيمِيُّ، أَخْبَرَنَا أَبُو خَيْثَمَةَ، عَنْ أَشْعَثَ بْنِ أَبِي الشَّعْثَاءِ، ح وَحَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ يُونُسَ، حَدَّثَنَا زُهَيْرٌ، حَدَّثَنَا أَشْعَثُ، حَدَّثَنِي مُعَاوِيَةُ بْنُ سُوَيْدِ، بْنِ مُقَرِّنٍ قَالَ دَخَلْتُ عَلَى الْبَرَاءِ بْنِ عَازِبٍ فَسَمِعْتُهُ يَقُولُ أَمَرَنَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم بِسَبْعٍ وَنَهَانَا عَنْ سَبْعٍ أَمَرَنَا بِعِيَادَةِ الْمَرِيضِ وَاتِّبَاعِ الْجَنَازَةِ وَتَشْمِيتِ الْعَاطِسِ وَإِبْرَارِ الْقَسَمِ أَوِ الْمُقْسِمِ وَنَصْرِ الْمَظْلُومِ وَإِجَابَةِ الدَّاعِي وَإِفْشَاءِ السَّلاَمِ ‏.‏ وَنَهَانَا عَنْ خَوَاتِيمَ أَوْ عَنْ تَخَتُّمٍ بِالذَّهَبِ وَعَنْ شُرْبٍ بِالْفِضَّةِ وَعَنِ الْمَيَاثِرِ وَعَنِ الْقَسِّيِّ وَعَنْ لُبْسِ الْحَرِيرِ وَالإِسْتَبْرَقِ وَالدِّيبَاجِ ‏.‏

Бизга Яҳё ибн Яҳё ат-Тамимий ривоят қилди, бизга Абу Хайсама Ашъас ибн Абуш Шаъсодан хабар берди, (ҳ) бизга Аҳмад ибн Абдуллаҳ ибн Юнус ҳам ривоят қилди, бизга Зуҳайр ривоят қилди, бизга Ашъас ривоят қилди, менга Муовия ибн Сувайд ибн Муқаррин ривоят қилди, у деди: Мен ал-Баро ибн Озибнинг олдига кирдим ва уни шундай деганини эшитдим: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам бизни етти нарсага буюрдилар ва етти нарсадан қайтардилар. Бизни касални бориб кўришга, жанозага эргашишга, акса урган кишига (Аллаҳ раҳм қилсин деб) дуо қилишга, қасам ичган ёки қасам ичдирувчининг қасамини бажаришга, мазлумга ёрдам беришга, таклиф қилувчининг таклифини қабул қилишга ва саломни ёйишга буюрдилар. Бизни олтин узук (тақишдан) ёки олтин билан узук тақишдан, кумушда ичишдан, маёсирдан, қассийдан, ҳарир, истабрақ ва дибо (кийим)ни кийишдан қайтардилар.

5389-ҳадисXalqaro 2066

حَدَّثَنَا أَبُو الرَّبِيعِ الْعَتَكِيُّ، حَدَّثَنَا أَبُو عَوَانَةَ، عَنْ أَشْعَثَ بْنِ سُلَيْمٍ، بِهَذَا الإِسْنَادِ مِثْلَهُ إِلاَّ قَوْلَهُ وَإِبْرَارِ الْقَسَمِ أَوِ الْمُقْسِمِ ‏.‏ فَإِنَّهُ لَمْ يَذْكُرْ هَذَا الْحَرْفَ فِي الْحَدِيثِ وَجَعَلَ مَكَانَهُ وَإِنْشَادِ الضَّالِّ ‏.‏

Бизга Абур Робиъ ал-Атакий ривоят қилди, бизга Абу Авона Ашъас ибн Сулаймдан шу иснод билан шу каби ривоят қилди, фақат унинг «қасам ичган ёки қасам ичдирувчининг қасамини бажаришга» деган сўзидан бошқа. Чунки у ҳадисда бу жумлани зикр қилмади, унинг ўрнига «йўқолган нарсани эълон қилишга» деган жумлани қўйди.

5390-ҳадисXalqaro 2066

وَحَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، حَدَّثَنَا عَلِيُّ بْنُ مُسْهِرٍ، ح وَحَدَّثَنَا عُثْمَانُ بْنُ أَبِي، شَيْبَةَ حَدَّثَنَا جَرِيرٌ، كِلاَهُمَا عَنِ الشَّيْبَانِيِّ، عَنْ أَشْعَثَ بْنِ أَبِي الشَّعْثَاءِ، بِهَذَا الإِسْنَادِ ‏.‏ مِثْلَ حَدِيثِ زُهَيْرٍ وَقَالَ إِبْرَارِ الْقَسَمِ مِنْ غَيْرِ شَكٍّ وَزَادَ فِي الْحَدِيثِ وَعَنِ الشُّرْبِ فِي الْفِضَّةِ فَإِنَّهُ مَنْ شَرِبَ فِيهَا فِي الدُّنْيَا لَمْ يَشْرَبْ فِيهَا فِي الآخِرَةِ ‏.‏

Бизга Абу Бакр ибн Абу Шайба ривоят қилди, бизга Али ибн Мусъҳир ривоят қилди, (ҳ) бизга Усмон ибн Абу Шайба ҳам ривоят қилди, бизга Жарир ривоят қилди, иккаласи аш-Шайбанийдан, у Ашъас ибн Абуш Шаъсодан шу иснод билан Зуҳайрнинг ҳадиси каби ривоят қилди ва шубҳасиз «қасамни бажариш» деди. Ҳадисда зиёда қилди: «ва кумушда ичишдан, чунки ким бу дунёда ундан ичса, охиратда ундан ичолмайди».

5391-ҳадисXalqaro 2066

وَحَدَّثَنَاهُ أَبُو كُرَيْبٍ، حَدَّثَنَا ابْنُ إِدْرِيسَ، أَخْبَرَنَا أَبُو إِسْحَاقَ الشَّيْبَانِيُّ، وَلَيْثُ بْنُ، أَبِي سُلَيْمٍ عَنْ أَشْعَثَ بْنِ أَبِي الشَّعْثَاءِ، بِإِسْنَادِهِمْ وَلَمْ يَذْكُرْ زِيَادَةَ جَرِيرٍ وَابْنِ مُسْهِرٍ ح وَحَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى، وَابْنُ، بَشَّارٍ قَالاَ حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ جَعْفَرٍ، ح وَحَدَّثَنَا عُبَيْدُ اللَّهِ بْنُ، مُعَاذٍ حَدَّثَنَا أَبِي ح، وَحَدَّثَنَا إِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، أَخْبَرَنَا أَبُو عَامِرٍ الْعَقَدِيُّ، ح وَحَدَّثَنَا عَبْدُ، الرَّحْمَنِ بْنُ بِشْرٍ حَدَّثَنَا بَهْزٌ، قَالُوا جَمِيعًا حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ أَشْعَثَ بْنِ سُلَيْمٍ، بِإِسْنَادِهِمْ وَمَعْنَى حَدِيثِهِمْ إِلاَّ قَوْلَهُ وَإِفْشَاءِ السَّلاَمِ ‏.‏ فَإِنَّهُ قَالَ بَدَلَهَا وَرَدِّ السَّلاَمِ ‏.‏ وَقَالَ نَهَانَا عَنْ خَاتَمِ الذَّهَبِ أَوْ حَلْقَةِ الذَّهَبِ ‏.‏

Бизга буни Абу Курайб ҳам ривоят қилди, бизга Ибн Идрис ривоят қилди, бизга Абу Исъҳоқ аш-Шайбаний ва Лайс ибн Абу Сулайм Ашъас ибн Абуш Шаъсодан ўз иснодлари билан хабар берди, аммо Жарир ва Ибн Мусъҳирнинг зиёдасини зикр қилмади. (ҳ) Бизга Муҳаммад ибн ал-Мусанно ва Ибн Башшор ҳам ривоят қилди, улар дедилар: бизга Муҳаммад ибн Жаъфар ривоят қилди, (ҳ) бизга Убайдуллаҳ ибн Муоз ҳам ривоят қилди, бизга отам ривоят қилди, (ҳ) бизга Исъҳоқ ибн Иброҳим ҳам ривоят қилди, бизга Абу Омир ал-Ақадий хабар берди, (ҳ) бизга Абдурраҳмон ибн Бишр ҳам ривоят қилди, бизга Баҳз ривоят қилди, уларнинг барчаси деди: бизга Шуъба Ашъас ибн Сулаймдан ўз иснодлари билан ва ҳадисларининг маъноси билан ривоят қилди, фақат унинг «ва саломни ёйишга» деган сўзидан бошқа. Чунки у унинг ўрнига «ва саломга жавоб беришга» деди. Ва «бизни олтин узукдан ёки олтин ҳалқадан қайтардилар» деди.

5392-ҳадисXalqaro 2066

وَحَدَّثَنَا إِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ آدَمَ، وَعَمْرُو بْنُ مُحَمَّدٍ، قَالاَ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنْ أَشْعَثَ بْنِ أَبِي الشَّعْثَاءِ، بِإِسْنَادِهِمْ وَقَالَ وَإِفْشَاءِ السَّلاَمِ وَخَاتَمِ الذَّهَبِ ‏.‏ مِنْ غَيْرِ شَكٍّ ‏.‏

Бизга Исъҳоқ ибн Иброҳим ҳам ривоят қилди, бизга Яҳё ибн Одам ва Амр ибн Муҳаммад ривоят қилди, улар дедилар: бизга Суфён Ашъас ибн Абуш Шаъсодан ўз иснодлари билан ривоят қилди ва шубҳасиз «ва саломни ёйишга ва олтин узукдан» деди.

5394-ҳадисXalqaro 2067

حَدَّثَنَا سَعِيدُ بْنُ عَمْرِو بْنِ سَهْلِ بْنِ إِسْحَاقَ بْنِ مُحَمَّدِ بْنِ الأَشْعَثِ بْنِ قَيْسٍ، قَالَ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ بْنُ عُيَيْنَةَ، سَمِعْتُهُ يَذْكُرُهُ، عَنْ أَبِي فَرْوَةَ، أَنَّهُ سَمِعَ عَبْدَ اللَّهِ بْنَ عُكَيْمٍ، قَالَ كُنَّا مَعَ حُذَيْفَةَ بِالْمَدَائِنِ فَاسْتَسْقَى حُذَيْفَةُ فَجَاءَهُ دِهْقَانٌ بِشَرَابٍ فِي إِنَاءٍ مِنْ فِضَّةٍ فَرَمَاهُ بِهِ وَقَالَ إِنِّي أُخْبِرُكُمْ أَنِّي قَدْ أَمَرْتُهُ أَنْ لاَ يَسْقِيَنِي فِيهِ فَإِنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ ‏ "‏ لاَ تَشْرَبُوا فِي إِنَاءِ الذَّهَبِ وَالْفِضَّةِ وَلاَ تَلْبَسُوا الدِّيبَاجَ وَالْحَرِيرَ فَإِنَّهُ لَهُمْ فِي الدُّنْيَا وَهُوَ لَكُمْ فِي الآخِرَةِ يَوْمَ الْقِيَامَةِ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Саъид ибн Амр ибн Саҳл ибн Исъҳоқ ибн Муҳаммад ибн ал-Ашъас ибн Қайс ривоят қилди, у деди: бизга Суфён ибн Уяйна ривоят қилди — мен уни Абу Фарвадан зикр қилаётганини эшитдим — у Абдуллаҳ ибн Укаймни шундай деганини эшитди: Биз Мадоинда Ҳузайфа билан бирга эдик. Ҳузайфа сув сўради ва унга бир деҳқон кумуш идишда ичимлик келтирди. У уни (идишни) отиб юборди ва деди: Мен сизларга айтаманки, мен унга буни менинг учун бу идишда қуймасликни буюрган эдим. Чунки Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам дедилар: «Олтин ва кумуш идишда ичманглар, дибо ва ҳарирни ҳам кийманглар, чунки улар (кофирлар) учун бу дунёда, сизлар учун эса охиратда, қиёмат кунидадир».

5395-ҳадисXalqaro 2067

وَحَدَّثَنَاهُ ابْنُ أَبِي عُمَرَ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنْ أَبِي فَرْوَةَ الْجُهَنِيِّ، قَالَ سَمِعْتُ عَبْدَ اللَّهِ بْنَ عُكَيْمٍ يَقُولُ كُنَّا عِنْدَ حُذَيْفَةَ بِالْمَدَائِنِ ‏.‏ فَذَكَرَ نَحْوَهُ وَلَمْ يَذْكُرْ فِي الْحَدِيثِ ‏ "‏ يَوْمَ الْقِيَامَةِ ‏"‏ ‏.‏

Бизга буни Ибн Абу Умар ҳам ривоят қилди, бизга Суфён Абу Фарва ал-Жуҳанийдан ривоят қилди, у деди: Мен Абдуллаҳ ибн Укаймни шундай деганини эшитдим: Биз Мадоинда Ҳузайфанинг ҳузурида эдик. Сўнг у шунга ўхшаш зикр қилди, аммо ҳадисда «қиёмат куни»ни зикр қилмади.

5396-ҳадисXalqaro 2067

وَحَدَّثَنِي عَبْدُ الْجَبَّارِ بْنُ الْعَلاَءِ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، حَدَّثَنَا ابْنُ أَبِي نَجِيحٍ، أَوَّلاً عَنْ مُجَاهِدٍ، عَنِ ابْنِ أَبِي لَيْلَى، عَنْ حُذَيْفَةَ، ثُمَّ حَدَّثَنَا يَزِيدُ، سَمِعَهُ مِنِ ابْنِ أَبِي لَيْلَى، عَنْ حُذَيْفَةَ، ثُمَّ حَدَّثَنَا أَبُو فَرْوَةَ، قَالَ سَمِعْتُ ابْنَ عُكَيْمٍ، فَظَنَنْتُ أَنَّ ابْنَ أَبِي لَيْلَى، إِنَّمَا سَمِعَهُ مِنِ ابْنِ، عُكَيْمٍ قَالَ كُنَّا مَعَ حُذَيْفَةَ بِالْمَدَائِنِ ‏.‏ فَذَكَرَ نَحْوَهُ وَلَمْ يَقُلْ ‏ "‏ يَوْمَ الْقِيَامَةِ ‏"‏ ‏.‏

Менга Абдулжаббор ибн ал-Ало ривоят қилди, бизга Суфён ривоят қилди, бизга Ибн Абу Нажиҳ аввал Мужоҳиддан, у Ибн Абу Лайлодан, у Ҳузайфадан ривоят қилди; сўнг бизга Язид уни Ибн Абу Лайлода эшитганини, у Ҳузайфадан ривоят қилди; сўнг бизга Абу Фарва ривоят қилди, у деди: Мен Ибн Укаймни эшитдим, шунда мен Ибн Абу Лайло уни фақат Ибн Укаймдан эшитган бўлса керак деб гумон қилдим — у деди: Биз Мадоинда Ҳузайфа билан бирга эдик. Сўнг шунга ўхшаш зикр қилди, аммо «қиёмат куни» демади.

5397-ҳадисXalqaro 2067

وَحَدَّثَنَا عُبَيْدُ اللَّهِ بْنُ مُعَاذٍ الْعَنْبَرِيُّ، حَدَّثَنَا أَبِي، حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنِ الْحَكَمِ، أَنَّهُ سَمِعَ عَبْدَ الرَّحْمَنِ، - يَعْنِي ابْنَ أَبِي لَيْلَى - قَالَ شَهِدْتُ حُذَيْفَةَ اسْتَسْقَى بِالْمَدَائِنِ فَأَتَاهُ إِنْسَانٌ بِإِنَاءٍ مِنْ فِضَّةٍ ‏.‏ فَذَكَرَهُ بِمَعْنَى حَدِيثِ ابْنِ عُكَيْمٍ عَنْ حُذَيْفَةَ ‏.‏

Бизга Убайдуллаҳ ибн Муоз ал-Анбарий ривоят қилди, бизга отам ривоят қилди, бизга Шуъба ал-Ҳакамдан ривоят қилдики, у Абдурраҳмонни — яъни Ибн Абу Лайло — шундай деганини эшитди: Мен Ҳузайфанинг Мадоинда сув сўраганига гувоҳ бўлдим, шунда бир инсон унга кумуш идишда (сув) келтирди. Сўнг уни Ибн Укаймнинг Ҳузайфадан қилган ҳадиси маъносида зикр қилди.

5398-ҳадисXalqaro 2067

وَحَدَّثَنَاهُ أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، حَدَّثَنَا وَكِيعٌ، ح وَحَدَّثَنَا ابْنُ الْمُثَنَّى، وَابْنُ، بَشَّارٍ قَالاَ حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ جَعْفَرٍ، ح وَحَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى، حَدَّثَنَا ابْنُ أَبِي عَدِيٍّ، ح وَحَدَّثَنِي عَبْدُ الرَّحْمَنِ بْنُ بِشْرٍ، حَدَّثَنَا بَهْزٌ، كُلُّهُمْ عَنْ شُعْبَةَ، ‏.‏ بِمِثْلِ حَدِيثِ مُعَاذٍ وَإِسْنَادِهِ وَلَمْ يَذْكُرْ أَحَدٌ مِنْهُمْ فِي الْحَدِيثِ شَهِدْتُ حُذَيْفَةَ ‏.‏ غَيْرُ مُعَاذٍ وَحْدَهُ إِنَّمَا قَالُوا إِنَّ حُذَيْفَةَ اسْتَسْقَى.‏

Бизга буни Абу Бакр ибн Абу Шайба ҳам ривоят қилди, бизга Вакииъ ривоят қилди, (ҳ) бизга Ибн ал-Мусанно ва Ибн Башшор ҳам ривоят қилди, улар дедилар: бизга Муҳаммад ибн Жаъфар ривоят қилди, (ҳ) бизга Муҳаммад ибн ал-Мусанно ҳам ривоят қилди, бизга Ибн Абу Адий ривоят қилди, (ҳ) менга Абдурраҳмон ибн Бишр ҳам ривоят қилди, бизга Баҳз ривоят қилди, уларнинг барчаси Шуъбадан Муознинг ҳадиси ва исноди каби ривоят қилди. Аммо улардан ҳеч бири ҳадисда «Мен Ҳузайфага гувоҳ бўлдим» демади, фақат ёлғиз Муоздан бошқа; улар эса «Албатта, Ҳузайфа сув сўради» дедилар.

5399-ҳадисXalqaro 2067

وَحَدَّثَنَا إِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، أَخْبَرَنَا جَرِيرٌ، عَنْ مَنْصُورٍ، ح وَحَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى، حَدَّثَنَا ابْنُ أَبِي عَدِيٍّ، عَنِ ابْنِ عَوْنٍ، كِلاَهُمَا عَنْ مُجَاهِدٍ، عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ أَبِي لَيْلَى، عَنْ حُذَيْفَةَ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم بِمَعْنَى حَدِيثِ مَنْ ذَكَرْنَا ‏.‏

Бизга Исъҳоқ ибн Иброҳим ривоят қилди, бизга Жарир Мансурдан хабар берди, (ҳ) бизга Муҳаммад ибн ал-Мусанно ҳам ривоят қилди, бизга Ибн Абу Адий Ибн Авндан ривоят қилди, иккаласи Мужоҳиддан, у Абдурраҳмон ибн Абу Лайлодан, у Ҳузайфадан, у Набий соллаллаҳу алайҳи васалламдан биз зикр қилган кишиларнинг ҳадиси маъносида ривоят қилди.

5400-ҳадисXalqaro 2067

حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ نُمَيْرٍ، حَدَّثَنَا أَبِي، حَدَّثَنَا سَيْفٌ، قَالَ سَمِعْتُ مُجَاهِدًا، يَقُولُ سَمِعْتُ عَبْدَ الرَّحْمَنِ بْنَ أَبِي لَيْلَى، قَالَ اسْتَسْقَى حُذَيْفَةُ فَسَقَاهُ مَجُوسِيٌّ فِي إِنَاءٍ مِنْ فِضَّةٍ فَقَالَ إِنِّي سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ ‏ "‏ لاَ تَلْبَسُوا الْحَرِيرَ وَلاَ الدِّيبَاجَ وَلاَ تَشْرَبُوا فِي آنِيَةِ الذَّهَبِ وَالْفِضَّةِ وَلاَ تَأْكُلُوا فِي صِحَافِهَا فَإِنَّهَا لَهُمْ فِي الدُّنْيَا‏"‏ ‏.‏

Бизга Муҳаммад ибн Абдуллаҳ ибн Нумайр ривоят қилди, бизга отам ривоят қилди, бизга Сайф ривоят қилди, у деди: Мен Мужоҳидни шундай деганини эшитдим: Мен Абдурраҳмон ибн Абу Лайлони шундай деганини эшитдим: Ҳузайфа сув сўради, шунда бир мажусий унга кумуш идишда (сув) берди. У деди: Мен Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг шундай деганларини эшитдим: «Ҳарир ва дибони кийманглар, олтин ва кумуш идишларда ичманглар, уларнинг лагонларида еманглар, чунки улар (кофирлар) учун бу дунёдадир».

5401-ҳадисXalqaro 2068

حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ يَحْيَى، قَالَ قَرَأْتُ عَلَى مَالِكٍ عَنْ نَافِعٍ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ، أَنَّ عُمَرَ، بْنَ الْخَطَّابِ رَأَى حُلَّةً سِيَرَاءَ عِنْدَ بَابِ الْمَسْجِدِ فَقَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ لَوِ اشْتَرَيْتَ هَذِهِ فَلَبِسْتَهَا لِلنَّاسِ يَوْمَ الْجُمُعَةِ وَلِلْوَفْدِ إِذَا قَدِمُوا عَلَيْكَ ‏.‏ فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏"‏ إِنَّمَا يَلْبَسُ هَذِهِ مَنْ لاَ خَلاَقَ لَهُ فِي الآخِرَةِ ‏"‏ ‏.‏ ثُمَّ جَاءَتْ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم مِنْهَا حُلَلٌ فَأَعْطَى عُمَرَ مِنْهَا حُلَّةً فَقَالَ عُمَرُ يَا رَسُولَ اللَّهِ كَسَوْتَنِيهَا وَقَدْ قُلْتَ فِي حُلَّةِ عُطَارِدٍ مَا قُلْتَ فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏"‏ إِنِّي لَمْ أَكْسُكَهَا لِتَلْبَسَهَا ‏"‏ ‏.‏ فَكَسَاهَا عُمَرُ أَخًا لَهُ مُشْرِكًا بِمَكَّةَ ‏.‏

Бизга Яҳё ибн Яҳё ривоят қилди, у деди: Моликка Нофеъ орқали, у Ибн Умардан ўқиб бердимки, Умар ибн ал-Хаттоб масжид эшиги олдида ипакли (сияро) ҳулла кўрди ва деди: Ё Расулуллаҳ, қанийди буни сотиб олиб, жума куни одамлар учун ва сизнинг олдингизга элчилар келганда кийсангиз. Шунда Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам дедилар: «Буни фақат охиратда насибаси бўлмаган киши кияди». Сўнг Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламга шу (турдаги) ҳуллалардан келди, у Умарга улардан бир ҳулла берди. Умар деди: Ё Расулуллаҳ, буни менга кийдирдингиз, ҳолбуки Уторид ҳулласи ҳақида айтганларингизни айтган эдингиз. Шунда Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам дедилар: «Мен буни сенга кийишинг учун кийдирмадим». Бас, Умар уни Маккадаги мушрик бир оғасига кийдирди.

5402-ҳадисXalqaro 2068

وَحَدَّثَنَا ابْنُ نُمَيْرٍ، حَدَّثَنَا أَبِي ح، وَحَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، حَدَّثَنَا أَبُو أُسَامَةَ، ح وَحَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ أَبِي بَكْرٍ الْمُقَدَّمِيُّ، حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ سَعِيدٍ، كُلُّهُمْ عَنْ عُبَيْدِ اللَّهِ، ح وَحَدَّثَنِي سُوَيْدُ بْنُ سَعِيدٍ، حَدَّثَنَا حَفْصُ بْنُ مَيْسَرَةَ، عَنْ مُوسَى بْنِ عُقْبَةَ، كِلاَهُمَا عَنْ نَافِعٍ، عَنِ ابْنِ، عُمَرَ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم بِنَحْوِ حَدِيثِ مَالِكٍ ‏.‏

Бизга Ибн Нумайр ривоят қилди, бизга отам ривоят қилди, (ҳ) бизга Абу Бакр ибн Абу Шайба ҳам ривоят қилди, бизга Абу Усома ривоят қилди, (ҳ) бизга Муҳаммад ибн Абу Бакр ал-Муқаддамий ҳам ривоят қилди, бизга Яҳё ибн Саъид ривоят қилди, уларнинг барчаси Убайдуллаҳдан, (ҳ) менга Сувайд ибн Саъид ҳам ривоят қилди, бизга Ҳафс ибн Майсара Мусо ибн Уқбадан ривоят қилди, иккаласи Нофеъдан, у Ибн Умардан, у Набий соллаллаҳу алайҳи васалламдан Моликнинг ҳадиси каби ривоят қилди.

5403-ҳадисXalqaro 2068

وَحَدَّثَنَا شَيْبَانُ بْنُ فَرُّوخَ، حَدَّثَنَا جَرِيرُ بْنُ حَازِمٍ، حَدَّثَنَا نَافِعٌ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ، قَالَ رَأَى عُمَرُ عُطَارِدًا التَّمِيمِيَّ يُقِيمُ بِالسُّوقِ حُلَّةً سِيَرَاءَ - وَكَانَ رَجُلاً يَغْشَى الْمُلُوكَ وَيُصِيبُ مِنْهُمْ - فَقَالَ عُمَرُ يَا رَسُولَ اللَّهِ إِنِّي رَأَيْتُ عُطَارِدًا يُقِيمُ فِي السُّوقِ حُلَّةً سِيَرَاءَ فَلَوِ اشْتَرَيْتَهَا فَلَبِسْتَهَا لِوُفُودِ الْعَرَبِ إِذَا قَدِمُوا عَلَيْكَ - وَأَظُنُّهُ قَالَ وَلَبِسْتَهَا يَوْمَ الْجُمُعَةِ - فَقَالَ لَهُ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏"‏ إِنَّمَا يَلْبَسُ الْحَرِيرَ فِي الدُّنْيَا مَنْ لاَ خَلاَقَ لَهُ فِي الآخِرَةِ ‏"‏ ‏.‏ فَلَمَّا كَانَ بَعْدَ ذَلِكَ أُتِيَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم بِحُلَلٍ سِيَرَاءَ فَبَعَثَ إِلَى عُمَرَ بِحُلَّةٍ وَبَعَثَ إِلَى أُسَامَةَ بْنِ زَيْدٍ بِحُلَّةٍ وَأَعْطَى عَلِيَّ بْنَ أَبِي طَالِبٍ حُلَّةً وَقَالَ ‏"‏ شَقِّقْهَا خُمُرًا بَيْنَ نِسَائِكَ ‏"‏ ‏.‏ قَالَ فَجَاءَ عُمَرُ بِحُلَّتِهِ يَحْمِلُهَا فَقَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ بَعَثْتَ إِلَىَّ بِهَذِهِ وَقَدْ قُلْتَ بِالأَمْسِ فِي حُلَّةِ عُطَارِدٍ مَا قُلْتَ فَقَالَ ‏"‏ إِنِّي لَمْ أَبْعَثْ بِهَا إِلَيْكَ لِتَلْبَسَهَا وَلَكِنِّي بَعَثْتُ بِهَا إِلَيْكَ لِتُصِيبَ بِهَا ‏"‏ ‏.‏ وَأَمَّا أُسَامَةُ فَرَاحَ فِي حُلَّتِهِ فَنَظَرَ إِلَيْهِ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم نَظَرًا عَرَفَ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَدْ أَنْكَرَ مَا صَنَعَ فَقَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ مَا تَنْظُرُ إِلَىَّ فَأَنْتَ بَعَثْتَ إِلَىَّ بِهَا فَقَالَ ‏"‏ إِنِّي لَمْ أَبْعَثْ إِلَيْكَ لِتَلْبَسَهَا وَلَكِنِّي بَعَثْتُ بِهَا إِلَيْكَ لِتُشَقِّقَهَا خُمُرًا بَيْنَ نِسَائِكَ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Шайбан ибн Фаррух ривоят қилди, бизга Жарир ибн Ҳозим ривоят қилди, бизга Нофеъ Ибн Умардан ривоят қилди, у деди: Умар Уторид ат-Тамимийни бозорда ипакли (сияро) ҳуллани сотиб турганини кўрди — у подшоҳлар олдига кириб, улардан (инъом) олиб турадиган киши эди — шунда Умар деди: Ё Расулуллаҳ, мен Уторидни бозорда ипакли ҳуллани сотиб турганини кўрдим; қанийди уни сотиб олиб, сизнинг олдингизга араб элчилари келганда кийсангиз — гумонимча у «ва жума куни кийсангиз» деди. Шунда Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам унга дедилар: «Бу дунёда ҳаририни фақат охиратда насибаси бўлмаган киши кияди». Бундан кейин Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламга ипакли ҳуллалар келтирилди, у Умарга бир ҳулла юборди, Усома ибн Зайдга бир ҳулла юборди ва Али ибн Абу Толибга бир ҳулла берди ва деди: «Буни хотинларинг орасида рўмол қилиб парчала». У деди: Бас, Умар ҳулласини кўтариб келди ва деди: Ё Расулуллаҳ, буни менга юбордингиз, ҳолбуки кеча Уторид ҳулласи ҳақида айтганларингизни айтган эдингиз. Шунда у деди: «Мен буни сенга кийишинг учун юбормадим, балки уни сенга (сотиб) фойда олишинг учун юбордим». Усома эса ҳулласини кийиб юрди. Шунда Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам унга шундай қарадиларки, у Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам унинг қилган ишини инкор қилганларини билди ва деди: Ё Расулуллаҳ, менга нега қараяпсиз? Буни ўзингиз менга юбордингиз-ку. Шунда у деди: «Мен буни сенга кийишинг учун юбормадим, балки уни сенга хотинларинг орасида рўмол қилиб парчалашинг учун юбордим».

5404-ҳадисXalqaro 2068

وَحَدَّثَنِي أَبُو الطَّاهِرِ، وَحَرْمَلَةُ بْنُ يَحْيَى، - وَاللَّفْظُ لِحَرْمَلَةَ - قَالاَ أَخْبَرَنَا ابْنُ، وَهْبٍ أَخْبَرَنِي يُونُسُ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، حَدَّثَنِي سَالِمُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ، أَنَّ عَبْدَ اللَّهِ بْنَ عُمَرَ، قَالَ وَجَدَ عُمَرُ بْنُ الْخَطَّابِ حُلَّةً مِنْ إِسْتَبْرَقٍ تُبَاعُ بِالسُّوقِ فَأَخَذَهَا فَأَتَى بِهَا رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ ابْتَعْ هَذِهِ فَتَجَمَّلْ بِهَا لِلْعِيدِ وَلِلْوَفْدِ فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏"‏ إِنَّمَا هَذِهِ لِبَاسُ مَنْ لاَ خَلاَقَ لَهُ ‏"‏ ‏.‏ قَالَ فَلَبِثَ عُمَرُ مَا شَاءَ اللَّهُ .‏ ثُمَّ أَرْسَلَ إِلَيْهِ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم بِجُبَّةِ دِيبَاجٍ فَأَقْبَلَ بِهَا عُمَرُ حَتَّى أَتَى بِهَا رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ قُلْتَ ‏"‏ إِنَّمَا هَذِهِ لِبَاسُ مَنْ لاَ خَلاَقَ لَهُ ‏"‏ ‏.‏ أَوْ ‏"‏ إِنَّمَا يَلْبَسُ هَذِهِ مَنْ لاَ خَلاَقَ لَهُ ‏"‏ ‏.‏ ثُمَّ أَرْسَلْتَ إِلَىَّ بِهَذِهِ فَقَالَ لَهُ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏"‏ تَبِيعُهَا وَتُصِيبُ بِهَا حَاجَتَكَ ‏"‏ ‏.‏

Менга Абут Тоҳир ва Ҳармала ибн Яҳё — лафз Ҳармаланики — ривоят қилди, улар дедилар: бизга Ибн Ваҳб хабар берди, менга Юнус Ибн Шиҳобдан хабар берди, менга Солим ибн Абдуллаҳ ривоят қилдики, Абдуллаҳ ибн Умар деди: Умар ибн ал-Хаттоб бозорда сотилаётган истабрақдан (қалин ипак) ҳулла топди, уни олди ва уни Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламга келтирди ва деди: Ё Расулуллаҳ, буни сотиб олинг ва у билан ҳайит учун ва элчилар учун безанинг. Шунда Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам дедилар: «Бу фақат насибаси бўлмаган кишининг кийимидир». У деди: Бас, Умар Аллаҳ хоҳлаганча турди. Сўнг Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам унга дибо жуббасини юбордилар. Умар уни олиб, Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламга келтиргунча келиб деди: Ё Расулуллаҳ, сиз «Бу фақат насибаси бўлмаган кишининг кийимидир», ёки «Буни фақат насибаси бўлмаган киши кияди» деган эдингиз; сўнг буни менга юбордингиз. Шунда Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам унга дедилар: «Буни сотасан ва у билан ҳожатингни қондирасан».

5405-ҳадисXalqaro 2068

وَحَدَّثَنَا هَارُونُ بْنُ مَعْرُوفٍ، حَدَّثَنَا ابْنُ وَهْبٍ، أَخْبَرَنِي عَمْرُو بْنُ الْحَارِثِ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، بِهَذَا الإِسْنَادِ مِثْلَهُ ‏.‏

Бизга Ҳорун ибн Маъруф ривоят қилди, бизга Ибн Ваҳб ривоят қилди, менга Амр ибн ал-Ҳорис Ибн Шиҳобдан шу иснод билан шу каби хабар берди.

5406-ҳадисXalqaro 2068

حَدَّثَنِي زُهَيْرُ بْنُ حَرْبٍ، حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ سَعِيدٍ، عَنْ شُعْبَةَ، أَخْبَرَنِي أَبُو بَكْرِ بْنُ، حَفْصٍ عَنْ سَالِمٍ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ، أَنَّ عُمَرَ، رَأَى عَلَى رَجُلٍ مِنْ آلِ عُطَارِدٍ قَبَاءً مِنْ دِيبَاجٍ أَوْ حَرِيرٍ فَقَالَ لِرَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم لَوِ اشْتَرَيْتَهُ ‏.‏ فَقَالَ ‏"‏ إِنَّمَا يَلْبَسُ هَذَا مَنْ لاَ خَلاَقَ لَهُ ‏"‏ ‏.‏ فَأُهْدِيَ إِلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم حُلَّةٌ سِيَرَاءُ فَأَرْسَلَ بِهَا إِلَىَّ ‏.‏ قَالَ قُلْتُ أَرْسَلْتَ بِهَا إِلَىَّ وَقَدْ سَمِعْتُكَ قُلْتَ فِيهَا مَا قُلْتَ قَالَ ‏"‏ إِنَّمَا بَعَثْتُ بِهَا إِلَيْكَ لِتَسْتَمْتِعَ بِهَا ‏"‏ ‏.‏

Менга Зуҳайр ибн Ҳарб ривоят қилди, бизга Яҳё ибн Саъид Шуъбадан ривоят қилди, менга Абу Бакр ибн Ҳафс Солимдан, у Ибн Умардан хабар бердики, Умар Уторид оиласидан бўлган бир кишининг устида дибо ёки ҳарирдан қабо кўрди ва Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламга деди: Қанийди уни сотиб олсангиз. Шунда у деди: «Буни фақат насибаси бўлмаган киши кияди». Сўнг Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламга ипакли (сияро) ҳулла ҳадя қилинди, у уни менга юборди. У деди: Мен дедим: Буни менга юбордингиз, ҳолбуки мен сиз унинг ҳақида айтганларингизни эшитган эдим. У деди: «Мен буни сенга ундан фойдаланишинг учун юбордим».

5407-ҳадисXalqaro 2068

وَحَدَّثَنِي ابْنُ نُمَيْرٍ، حَدَّثَنَا رَوْحٌ، حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، حَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ حَفْصٍ، عَنْ سَالِمِ، بْنِ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عُمَرَ عَنْ أَبِيهِ، أَنَّ عُمَرَ بْنَ الْخَطَّابِ، رَأَى عَلَى رَجُلٍ مِنْ آلِ عُطَارِدٍ ‏.‏ بِمِثْلِ حَدِيثِ يَحْيَى بْنِ سَعِيدٍ غَيْرَ أَنَّهُ قَالَ ‏ "‏ إِنَّمَا بَعَثْتُ بِهَا إِلَيْكَ لِتَنْتَفِعَ بِهَا وَلَمْ أَبْعَثْ بِهَا إِلَيْكَ لِتَلْبَسَهَا ‏"‏ ‏.‏

Менга Ибн Нумайр ривоят қилди, бизга Ровҳ ривоят қилди, бизга Шуъба ривоят қилди, бизга Абу Бакр ибн Ҳафс Солим ибн Абдуллаҳ ибн Умардан, у отасидан ривоят қилдики, Умар ибн ал-Хаттоб Уторид оиласидан бўлган бир кишининг устида (қабо) кўрди — Яҳё ибн Саъиднинг ҳадиси каби, фақат у шундай деди: «Мен буни сенга ундан фойдаланишинг учун юбордим, кийишинг учун юбормадим».

5408-ҳадисXalqaro 2068

حَدَّثَنِي مُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى، حَدَّثَنَا عَبْدُ الصَّمَدِ، قَالَ سَمِعْتُ أَبِي يُحَدِّثُ، قَالَ حَدَّثَنِي يَحْيَى بْنُ أَبِي إِسْحَاقَ، قَالَ قَالَ لِي سَالِمُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ فِي الإِسْتَبْرَقِ قَالَ قُلْتُ مَا غَلُظَ مِنَ الدِّيبَاجِ وَخَشُنَ مِنْهُ ‏.‏ فَقَالَ سَمِعْتُ عَبْدَ اللَّهِ بْنَ عُمَرَ يَقُولُ رَأَى عُمَرُ عَلَى رَجُلٍ حُلَّةً مِنْ إِسْتَبْرَقٍ فَأَتَى بِهَا النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم ‏.‏ فَذَكَرَ نَحْوَ حَدِيثِهِمْ غَيْرَ أَنَّهُ قَالَ فَقَالَ ‏ "‏ إِنَّمَا بَعَثْتُ بِهَا إِلَيْكَ لِتُصِيبَ بِهَا مَالاً ‏"‏ ‏.‏

Менга Муҳаммад ибн ал-Мусанно ривоят қилди, бизга Абдуссамад ривоят қилди, у деди: Мен отамни ривоят қилаётганини эшитдим, у деди: Менга Яҳё ибн Абу Исъҳоқ ривоят қилди, у деди: Солим ибн Абдуллаҳ менга истабрақ ҳақида айтди. У деди: Мен дедим: У дибодан қалин ва дағал бўлганидир. Шунда у деди: Мен Абдуллаҳ ибн Умарни шундай деганини эшитдим: Умар бир кишининг устида истабрақдан ҳулла кўрди ва уни Набий соллаллаҳу алайҳи васалламга келтирди. Сўнг у уларнинг ҳадисига ўхшаш зикр қилди, фақат у шундай деди: У деди: «Мен буни сенга у билан мол топишинг учун юбордим».

5409-ҳадисXalqaro 2069

حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ يَحْيَى، أَخْبَرَنَا خَالِدُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ، عَنْ عَبْدِ الْمَلِكِ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ، مَوْلَى أَسْمَاءَ بِنْتِ أَبِي بَكْرٍ وَكَانَ خَالَ وَلَدِ عَطَاءٍ قَالَ أَرْسَلَتْنِي أَسْمَاءُ إِلَى عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عُمَرَ فَقَالَتْ بَلَغَنِي أَنَّكَ تُحَرِّمُ أَشْيَاءَ ثَلاَثَةً الْعَلَمَ فِي الثَّوْبِ وَمِيثَرَةَ الأُرْجُوَانِ وَصَوْمَ رَجَبٍ كُلِّهِ ‏.‏ فَقَالَ لِي عَبْدُ اللَّهِ أَمَّا مَا ذَكَرْتَ مِنْ رَجَبٍ فَكَيْفَ بِمَنْ يَصُومُ الأَبَدَ وَأَمَّا مَا ذَكَرْتَ مِنَ الْعَلَمِ فِي الثَّوْبِ فَإِنِّي سَمِعْتُ عُمَرَ بْنَ الْخَطَّابِ يَقُولُ سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ ‏ "‏ إِنَّمَا يَلْبَسُ الْحَرِيرَ مَنْ لاَ خَلاَقَ لَهُ ‏"‏ ‏.‏ فَخِفْتُ أَنْ يَكُونَ الْعَلَمُ مِنْهُ وَأَمَّا مِيثَرَةُ الأُرْجُوَانِ فَهَذِهِ مِيثَرَةُ عَبْدِ اللَّهِ فَإِذَا هِيَ أُرْجُوَانٌ ‏.‏ فَرَجَعْتُ إِلَى أَسْمَاءَ فَخَبَّرْتُهَا فَقَالَتْ هَذِهِ جُبَّةُ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏.‏ فَأَخْرَجَتْ إِلَىَّ جُبَّةَ طَيَالَسَةٍ كِسْرَوَانِيَّةً لَهَا لِبْنَةُ دِيبَاجٍ وَفَرْجَيْهَا مَكْفُوفَيْنِ بِالدِّيبَاجِ فَقَالَتْ هَذِهِ كَانَتْ عِنْدَ عَائِشَةَ حَتَّى قُبِضَتْ فَلَمَّا قُبِضَتْ قَبَضْتُهَا وَكَانَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم يَلْبَسُهَا فَنَحْنُ نَغْسِلُهَا لِلْمَرْضَى يُسْتَشْفَى بِهَا ‏.‏

Бизга Яҳё ибн Яҳё ривоят қилди, бизга Холид ибн Абдуллаҳ хабар берди, у Абдулмаликдан, у Абу Бакр қизи Асмонинг озод қилинган қули Абдуллаҳдан — у Атонинг фарзандига тоға эди — ривоят қилди. У деди: Асмо мени Абдуллаҳ ибн Умарнинг олдига юборди ва: «Менга хабар етдики, сен учта нарсани ҳаром қиларкансан: кийимдаги гулли нақш (алам)ни, арғувон (қизил) эгар ёпинчиғи (мийсаро)ни ва Ражаб ойини тўлиқ рўза тутишни», деди. Абдуллаҳ менга деди: «Ражаб ҳақида айтганингга келсак, доим рўза тутадиган кишини нима қиламиз? Кийимдаги нақш ҳақида айтганингга келсак, мен Умар ибн Хаттобдан эшитдимки, у: ‹Мен Расулуллаҳни соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Ҳаририни фақат охиратда насибаси йўқ кишигина кияди», деяётганини эшитдим›, деди. Шунинг учун мен нақш ҳам ўша ҳариридан бўлиб қолишидан қўрқдим. Арғувон мийсарога келсак, мана бу Абдуллаҳнинг мийсароси» — қараса, у арғувон (қизил) экан. Шунда мен Асмонинг олдига қайтиб, унга хабар бердим. У: «Мана бу Расулуллаҳнинг соллаллаҳу алайҳи васаллам жуббаси», деди ва менга кисровий табарий жуббани чиқариб кўрсатди. Унинг ёқаси дибождан (ипак матодан) эди, икки тилик жойи (енги) ҳам дибож билан ҳаошияланган эди. У: «Бу Оишанинг ҳузурида эди, токи у вафот этганида мен уни олдим. Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам буни кияр эди. Энди биз уни касаллар учун ювиб, шифо сўраб берамиз», деди.

5410-ҳадисXalqaro 2069

حَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، حَدَّثَنَا عُبَيْدُ بْنُ سَعِيدٍ، عَنْ شُعْبَةَ، عَنْ خَلِيفَةَ بْنِ كَعْبٍ، أَبِي ذُبْيَانَ قَالَ سَمِعْتُ عَبْدَ اللَّهِ بْنَ الزُّبَيْرِ، يَخْطُبُ يَقُولُ أَلاَ لاَ تُلْبِسُوا نِسَاءَكُمُ الْحَرِيرَ فَإِنِّي سَمِعْتُ عُمَرَ بْنَ الْخَطَّابِ يَقُولُ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏ "‏ لاَ تَلْبَسُوا الْحَرِيرَ فَإِنَّهُ مَنْ لَبِسَهُ فِي الدُّنْيَا لَمْ يَلْبَسْهُ فِي الآخِرَةِ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Абу Бакр ибн Абу Шайба ривоят қилди, бизга Убайд ибн Саъид ривоят қилди, у Шуъбадан, у Халифа ибн Каъб — Абу Зубёндан ривоят қилди. У деди: Мен Абдуллаҳ ибн Зубайрнинг хутба қилиб туриб: «Огоҳ бўлинглар, аёлларингизга ҳарир кийдирманглар! Чунки мен Умар ибн Хаттобдан эшитдимки, у: ‹Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Ҳарир кийманглар! Чунки ким уни дунёда кийса, охиратда кия олмайди», деди›, деди», деганини эшитдим.

5411-ҳадисXalqaro 2069

حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ يُونُسَ، حَدَّثَنَا زُهَيْرٌ، حَدَّثَنَا عَاصِمٌ الأَحْوَلُ، عَنْ أَبِي، عُثْمَانَ قَالَ كَتَبَ إِلَيْنَا عُمَرُ وَنَحْنُ بِأَذْرَبِيجَانَ يَا عُتْبَةَ بْنَ فَرْقَدٍ إِنَّهُ لَيْسَ مِنْ كَدِّكَ وَلاَ مِنْ كَدِّ أَبِيكَ وَلاَ مِنْ كَدِّ أُمِّكَ فَأَشْبِعِ الْمُسْلِمِينَ فِي رِحَالِهِمْ مِمَّا تَشْبَعُ مِنْهُ فِي رَحْلِكَ وَإِيَّاكُمْ وَالتَّنَعُّمَ وَزِيَّ أَهْلِ الشِّرْكِ وَلَبُوسَ الْحَرِيرِ فَإِنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم نَهَى عَنْ لَبُوسِ الْحَرِيرِ ‏.‏ قَالَ ‏ "‏ إِلاَّ هَكَذَا ‏"‏ ‏.‏ وَرَفَعَ لَنَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم إِصْبَعَيْهِ الْوُسْطَى وَالسَّبَّابَةَ وَضَمَّهُمَا قَالَ زُهَيْرٌ قَالَ عَاصِمٌ هَذَا فِي الْكِتَابِ ‏.‏ قَالَ وَرَفَعَ زُهَيْرٌ إِصْبَعَيْهِ ‏.‏

Бизга Аҳмад ибн Абдуллаҳ ибн Юнус ривоят қилди, бизга Зуҳайр ривоят қилди, бизга Осим ал-Аҳвал ривоят қилди, у Абу Усмондан ривоят қилди. У деди: Биз Озарбайжонда эканимизда Умар бизга мактуб ёзиб юборди: «Эй Утба ибн Фарқад! Бу (мол) на сенинг меҳнатингдан, на отангнинг меҳнатидан, на онангнинг меҳнатидан эмас. Бас, сен ўз хонадонингда тўйиб ейдиган нарсадан мусулмонларни ҳам ўз хонадонларида тўйдиргин. Ҳою ҳавасдан, мушрикларнинг кийинишидан ва ҳарир кийишдан сақланинглар! Чунки Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам ҳарир кийишдан қайтарган эди». У: «Фақат мана шунчасидан бошқа», деди. Ва Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам бизга ўрта бармоғи билан кўрсаткич бармоғини кўтариб, уларни бирлаштирди. Зуҳайр деди: Осим деди: «Бу мактубда бор эди». У деди: Зуҳайр ҳам икки бармоғини кўтарди.

5412-ҳадисXalqaro 2069

حَدَّثَنِي زُهَيْرُ بْنُ حَرْبٍ، حَدَّثَنَا جَرِيرُ بْنُ عَبْدُ الْحَمِيدِ، ح وَحَدَّثَنَا ابْنُ نُمَيْرٍ، حَدَّثَنَا حَفْصُ بْنُ غِيَاثٍ، كِلاَهُمَا عَنْ عَاصِمٍ، بِهَذَا الإِسْنَادِ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فِي الْحَرِيرِ‏ بِمِثْلِهِ ‏.‏

Менга Зуҳайр ибн Ҳарб ривоят қилди, бизга Жарир ибн Абдулҳамид ривоят қилди. (ҳ) Бизга Ибн Нумайр ҳам ривоят қилди, бизга Ҳафс ибн Ғиёс ривоят қилди, иккаласи Осимдан, шу иснод билан, Набий соллаллаҳу алайҳи васалламдан ҳарир ҳақида худди шунга ўхшаш ривоят қилдилар.

5413-ҳадисXalqaro 2069

وَحَدَّثَنَا ابْنُ أَبِي شَيْبَةَ، - وَهُوَ عُثْمَانُ - وَإِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ الْحَنْظَلِيُّ كِلاَهُمَا عَنْ جَرِيرٍ، - وَاللَّفْظُ لإِسْحَاقَ - أَخْبَرَنَا جَرِيرٌ، عَنْ سُلَيْمَانَ التَّيْمِيِّ، عَنْ أَبِي عُثْمَانَ، قَالَ كُنَّا مَعَ عُتْبَةَ بْنِ فَرْقَدٍ فَجَاءَنَا كِتَابُ عُمَرَ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ ‏ "‏ لاَ يَلْبَسُ الْحَرِيرَ إِلاَّ مَنْ لَيْسَ لَهُ مِنْهُ شَىْءٌ فِي الآخِرَةِ إِلاَّ هَكَذَا ‏"‏ ‏.‏ وَقَالَ أَبُو عُثْمَانَ بِإِصْبَعَيْهِ اللَّتَيْنِ تَلِيَانِ الإِبْهَامَ ‏.‏ فَرُئِيتُهُمَا أَزْرَارَ الطَّيَالِسَةِ حِينَ رَأَيْتُ الطَّيَالِسَةَ ‏.‏

Бизга Ибн Абу Шайба — у Усмон — ва Ишоқ ибн Иброҳим ал-Ҳанзалий иккаласи Жарирдан ривоят қилдилар — матн Ишоқники — бизга Жарир хабар берди, у Сулаймон ат-Таймийдан, у Абу Усмондан ривоят қилди. У деди: Биз Утба ибн Фарқад билан бирга эдик. Бизга Умарнинг мактуби келди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Ҳарирни охиратда ундан ҳеч нарсаси бўлмаган кишидан бошқа ҳеч ким киймайди, фақат мана шунчасидан бошқа», деди. Абу Усмон бош бармоққа ёндош икки бармоғи билан ишора қилди. Мен таялиса (ёпинчиқ) ларни кўрганимда, уларни таялисанинг тугмаларидай деб билдим.

5414-ҳадисXalqaro 2069

حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ الأَعْلَى، حَدَّثَنَا الْمُعْتَمِرُ، عَنْ أَبِيهِ، حَدَّثَنَا أَبُو عُثْمَانَ، قَالَ كُنَّا مَعَ عُتْبَةَ بْنِ فَرْقَدٍ بِمِثْلِ حَدِيثِ جَرِيرٍ ‏.‏

Бизга Муҳаммад ибн Абдулаъло ривоят қилди, бизга ал-Муътамир ривоят қилди, у отасидан, бизга Абу Усмон ривоят қилди. У деди: Биз Утба ибн Фарқад билан бирга эдик — Жарирнинг ҳадиси сингари ривоят қилди.

5415-ҳадисXalqaro 2069

حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى، وَابْنُ، بَشَّارٍ - وَاللَّفْظُ لاِبْنِ الْمُثَنَّى - قَالاَ حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ، بْنُ جَعْفَرٍ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ قَتَادَةَ، قَالَ سَمِعْتُ أَبَا عُثْمَانَ النَّهْدِيَّ، قَالَ جَاءَنَا كِتَابُ عُمَرَ وَنَحْنُ بِأَذْرَبِيجَانَ مَعَ عُتْبَةَ بْنِ فَرْقَدٍ أَوْ بِالشَّامِ أَمَّا بَعْدُ فَإِنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم نَهَى عَنِ الْحَرِيرِ إِلاَّ هَكَذَا إِصْبَعَيْنِ ‏.‏ قَالَ أَبُو عُثْمَانَ فَمَا عَتَّمْنَا أَنَّهُ يَعْنِي الأَعْلاَمَ‏.‏

Бизга Муҳаммад ибн ал-Мусанно ва Ибн Башшор ривоят қилдилар — матн Ибнул Мусанноники — улар дедилар: Бизга Муҳаммад ибн Жаъфар ривоят қилди, бизга Шуъба Қатодадан ривоят қилди. У деди: Мен Абу Усмон ан-Наҳдийдан эшитдим. У деди: Биз Озарбайжонда ёки Шомда Утба ибн Фарқад билан бирга эканимизда бизга Умарнинг мактуби келди: «Аммо баъд, Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам ҳарирдан қайтарди, фақат мана шунчасидан, икки бармоқчадан бошқа». Абу Усмон деди: «Биз унинг нақшларни (аламларни) назарда тутганига шубҳа қилмадик».

5416-ҳадисXalqaro 2069

وَحَدَّثَنَا أَبُو غَسَّانَ الْمِسْمَعِيُّ، وَمُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى، قَالاَ حَدَّثَنَا مُعَاذٌ، - وَهُوَ ابْنُ هِشَامٍ - حَدَّثَنِي أَبِي، عَنْ قَتَادَةَ، بِهَذَا الإِسْنَادِ مِثْلَهُ وَلَمْ يَذْكُرْ قَوْلَ أَبِي عُثْمَانَ ‏.‏

Бизга Абу Ғассон ал-Мисмаъий ва Муҳаммад ибн ал-Мусанно ҳам ривоят қилдилар. Улар дедилар: Бизга Муоз — у Ибн Ҳишом — ривоят қилди, менга отам Қатодадан, шу иснод билан худди шунга ўхшаш ривоят қилди, лекин Абу Усмоннинг сўзини зикр қилмади.

5417-ҳадисXalqaro 2069

حَدَّثَنَا عُبَيْدُ اللَّهِ بْنُ عُمَرَ الْقَوَارِيرِيُّ، وَأَبُو غَسَّانَ الْمِسْمَعِيُّ وَزُهَيْرُ بْنُ حَرْبٍ وَإِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ وَمُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى وَابْنُ بَشَّارٍ - قَالَ إِسْحَاقُ أَخْبَرَنَا وَقَالَ الآخَرُونَ، حَدَّثَنَا - مُعَاذُ بْنُ هِشَامٍ، حَدَّثَنِي أَبِي، عَنْ قَتَادَةَ، عَنْ عَامِرٍ الشَّعْبِيِّ، عَنْ سُوَيْدِ بْنِ غَفَلَةَ، أَنَّ عُمَرَ، بْنَ الْخَطَّابَ خَطَبَ بِالْجَابِيَةِ فَقَالَ نَهَى نَبِيُّ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم عَنْ لُبْسِ الْحَرِيرِ إِلاَّ مَوْضِعَ إِصْبَعَيْنِ أَوْ ثَلاَثٍ أَوْ أَرْبَعٍ ‏.‏

Бизга Убайдуллаҳ ибн Умар ал-Қаворирий, Абу Ғассон ал-Мисмаъий, Зуҳайр ибн Ҳарб, Ишоқ ибн Иброҳим, Муҳаммад ибн ал-Мусанно ва Ибн Башшор ривоят қилдилар — Ишоқ «ахбарано» деди, қолганлар «ҳаддасано» деди — Муоз ибн Ҳишом, менга отам Қатодадан, у Омир аш-Шаъбийдан, у Сувайд ибн Ғафаладан ривоят қилди: Умар ибн Хаттоб Жобияда хутба қилиб деди: «Аллаҳнинг Набийси соллаллаҳу алайҳи васаллам икки бармоқ, ёки уч, ёки тўрт бармоқ жойидан бошқа ҳарир кийишдан қайтарди».

5418-ҳадисXalqaro 2069

وَحَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ الرُّزِّيُّ، أَخْبَرَنَا عَبْدُ الْوَهَّابِ بْنُ عَطَاءٍ، عَنْ سَعِيدٍ، عَنْ قَتَادَةَ، بِهَذَا الإِسْنَادِ مِثْلَهُ ‏.‏

Бизга Муҳаммад ибн Абдуллаҳ ар-Руззий ҳам ривоят қилди, бизга Абдулваҳҳоб ибн Ато хабар берди, у Саъиддан, у Қатодадан, шу иснод билан худди шунга ўхшаш ривоят қилди.

5419-ҳадисXalqaro 2070

حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ نُمَيْرٍ، وَإِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ الْحَنْظَلِيُّ، وَيَحْيَى بْنُ حَبِيبٍ، وَحَجَّاجُ بْنُ الشَّاعِرِ - وَاللَّفْظُ لاِبْنِ حَبِيبٍ - قَالَ إِسْحَاقُ أَخْبَرَنَا وَقَالَ الآخَرُونَ، حَدَّثَنَا رَوْحُ بْنُ عُبَادَةَ، حَدَّثَنَا ابْنُ جُرَيْجٍ، أَخْبَرَنِي أَبُو الزُّبَيْرِ، أَنَّهُ سَمِعَ جَابِرَ بْنَ عَبْدِ اللَّهِ، يَقُولُ لَبِسَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم يَوْمًا قَبَاءً مِنْ دِيبَاجٍ أُهْدِيَ لَهُ ثُمَّ أَوْشَكَ أَنْ نَزَعَهُ فَأَرْسَلَ بِهِ إِلَى عُمَرَ بْنِ الْخَطَّابِ فَقِيلَ لَهُ قَدْ أَوْشَكَ مَا نَزَعْتَهُ يَا رَسُولَ اللَّهِ ‏.‏ فَقَالَ ‏"‏ نَهَانِي عَنْهُ جِبْرِيلُ ‏"‏ ‏.‏ فَجَاءَهُ عُمَرُ يَبْكِي فَقَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ كَرِهْتَ أَمْرًا وَأَعْطَيْتَنِيهِ فَمَا لِي قَالَ ‏"‏ إِنِّي لَمْ أُعْطِكَهُ لِتَلْبَسَهُ إِنَّمَا أَعْطَيْتُكَهُ تَبِيعُهُ ‏"‏ ‏.‏ فَبَاعَهُ بِأَلْفَىْ دِرْهَمٍ ‏.‏

Бизга Муҳаммад ибн Абдуллаҳ ибн Нумайр, Ишоқ ибн Иброҳим ал-Ҳанзалий, Яҳё ибн Ҳабиб ва Ҳажжож ибн аш-Шўир ривоят қилдилар — матн Ибн Ҳабибники — Ишоқ «ахбарано» деди, қолганлар «ҳаддасано» деди: Бизга Равҳ ибн Убода ривоят қилди, бизга Ибн Журайж ривоят қилди, менга Абуз-Зубайр хабар берди, у Жобир ибн Абдуллаҳни: «Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам бир куни ўзига ҳадя қилинган дибождан (ипакдан) қабо кийди, сўнг тездаёқ уни ечиб, Умар ибн Хаттобга юбориб юборди. Унга: ‹Эй Расулуллаҳ, уни ечишингиз тезда бўлди-ку!› дейилди. У: «Уни Жибрил менга тақиқлади», деди. Сўнг Умар йиғлаб келиб: ‹Эй Расулуллаҳ, сиз бир нарсани ёмон кўрдингиз-у, уни менга бердингиз, мен нима қилай?› деди. У: «Мен уни сенга кийишинг учун бермадим, балки уни сотишинг учун бердим», деди» — деганини эшитди. Шунда у уни икки минг дирҳамга сотди.

5420-ҳадисXalqaro 2071

حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى، حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّحْمَنِ، - يَعْنِي ابْنَ مَهْدِيٍّ - حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ أَبِي عَوْنٍ، قَالَ سَمِعْتُ أَبَا صَالِحٍ، يُحَدِّثُ عَنْ عَلِيٍّ، قَالَ أُهْدِيَتْ لِرَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم حُلَّةُ سِيَرَاءَ فَبَعَثَ بِهَا إِلَىَّ فَلَبِسْتُهَا فَعَرَفْتُ الْغَضَبَ فِي وَجْهِهِ فَقَالَ ‏ "‏ إِنِّي لَمْ أَبْعَثْ بِهَا إِلَيْكَ لِتَلْبَسَهَا إِنَّمَا بَعَثْتُ بِهَا إِلَيْكَ لِتُشَقِّقَهَا خُمُرًا بَيْنَ النِّسَاءِ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Муҳаммад ибн ал-Мусанно ривоят қилди, бизга Абдурраҳмон — яъни Ибн Маҳдий — ривоят қилди, бизга Шуъба ривоят қилди, у Абу Авндан ривоят қилди. У деди: Мен Абу Солиҳни Алидан ривоят қилаётганини эшитдим. У деди: Расулуллаҳга соллаллаҳу алайҳи васаллам сияро (чизиқли ипак) ҳулла ҳадя қилинди. У уни менга юборди, мен уни кийдим. Шунда мен унинг юзида ғазабни кўрдим. У: «Мен уни сенга кийишинг учун юбормадим, балки уни аёллар ўртасида рўмол қилиб бўлиб беришинг учун юбордим», деди.

5421-ҳадисXalqaro 2071

حَدَّثَنَاهُ عُبَيْدُ اللَّهِ بْنُ مُعَاذٍ، حَدَّثَنَا أَبِي ح، وَحَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، حَدَّثَنَا مُحَمَّدٌ، - يَعْنِي ابْنَ جَعْفَرٍ - قَالاَ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ أَبِي عَوْنٍ، بِهَذَا الإِسْنَادِ فِي حَدِيثِ مُعَاذٍ فَأَمَرَنِي فَأَطَرْتُهَا بَيْنَ نِسَائِي ‏.‏ وَفِي حَدِيثِ مُحَمَّدِ بْنِ جَعْفَرٍ فَأَطَرْتُهَا بَيْنَ نِسَائِي ‏.‏ وَلَمْ يَذْكُرْ فَأَمَرَنِي‏.‏

Буни бизга Убайдуллаҳ ибн Муоз ривоят қилди, бизга отам ривоят қилди. (ҳ) Бизга Муҳаммад ибн Башшор ҳам ривоят қилди, бизга Муҳаммад — яъни Ибн Жаъфар — ривоят қилди. Улар дедилар: Бизга Шуъба Абу Авндан, шу иснод билан ривоят қилди. Муознинг ҳадисида: «Бас, у менга буюрди, мен уни аёлларим ўртасида бўлиб бердим». Муҳаммад ибн Жаъфарнинг ҳадисида: «Мен уни аёлларим ўртасида бўлиб бердим», дейилиб, «бас, у менга буюрди»ни зикр қилмади.

5422-ҳадисXalqaro 2071

وَحَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، وَأَبُو كُرَيْبٍ وَزُهَيْرُ بْنُ حَرْبٍ - وَاللَّفْظُ لِزُهَيْرٍ - قَالَ أَبُو كُرَيْبٍ أَخْبَرَنَا وَقَالَ الآخَرَانِ، حَدَّثَنَا وَكِيعٌ، عَنْ مِسْعَرٍ، عَنْ أَبِي عَوْنٍ الثَّقَفِيِّ، عَنْ أَبِي صَالِحٍ الْحَنَفِيِّ، عَنْ عَلِيٍّ، أَنَّ أُكَيْدِرَ، دُومَةَ أَهْدَى إِلَى النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم ثَوْبَ حَرِيرٍ فَأَعْطَاهُ عَلِيًّا فَقَالَ ‏"‏ شَقِّقْهُ خُمُرًا بَيْنَ الْفَوَاطِمِ ‏"‏ ‏.‏ وَقَالَ أَبُو بَكْرٍ وَأَبُو كُرَيْبٍ ‏"‏ بَيْنَ النِّسْوَةِ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Абу Бакр ибн Абу Шайба, Абу Курайб ва Зуҳайр ибн Ҳарб ҳам ривоят қилдилар — матн Зуҳайрники — Абу Курайб «ахбарано» деди, қолган иккиси «ҳаддасано» деди: Бизга Вакиъ ривоят қилди, у Мисъардан, у Абу Авн ас-Сақафийдан, у Абу Солиҳ ал-Ҳанафийдан, у Алидан ривоят қилди: Думалик Укайдир Набийга соллаллаҳу алайҳи васаллам ҳарир кийим ҳадя қилди. У уни Алига бериб: «Буни Фотималар ўртасида рўмол қилиб бўлиб бергин», деди. Абу Бакр ва Абу Курайб: «Аёллар ўртасида», дедилар.

5423-ҳадисXalqaro 2071

حَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، حَدَّثَنَا غُنْدَرٌ، عَنْ شُعْبَةَ، عَنْ عَبْدِ الْمَلِكِ بْنِ مَيْسَرَةَ، عَنْ زَيْدِ بْنِ وَهْبٍ، عَنْ عَلِيِّ بْنِ أَبِي طَالِبٍ، قَالَ كَسَانِي رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم حُلَّةَ سِيَرَاءَ فَخَرَجْتُ فِيهَا فَرَأَيْتُ الْغَضَبَ فِي وَجْهِهِ - قَالَ - فَشَقَقْتُهَا بَيْنَ نِسَائِي ‏.‏

Бизга Абу Бакр ибн Абу Шайба ривоят қилди, бизга Ғундар ривоят қилди, у Шуъбадан, у Абдулмалик ибн Майсарадан, у Зайд ибн Ваҳбдан, у Али ибн Абу Толибдан ривоят қилди. У деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам менга сияро (чизиқли ипак) ҳулла кийдирди. Мен уни кийиб чиқдим. Шунда мен унинг юзида ғазабни кўрдим. У деди: «Бас, мен уни аёлларим ўртасида бўлиб бердим».

5424-ҳадисXalqaro 2072

وَحَدَّثَنَا شَيْبَانُ بْنُ فَرُّوخَ، وَأَبُو كَامِلٍ - وَاللَّفْظُ لأَبِي كَامِلٍ - قَالاَ حَدَّثَنَا أَبُو عَوَانَةَ عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ الأَصَمِّ، عَنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ، قَالَ بَعَثَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم إِلَى عُمَرَ بِجُبَّةِ سُنْدُسٍ فَقَالَ عُمَرُ بَعَثْتَ بِهَا إِلَىَّ وَقَدْ قُلْتَ فِيهَا مَا قُلْتَ قَالَ ‏ "‏ إِنِّي لَمْ أَبْعَثْ بِهَا إِلَيْكَ لِتَلْبَسَهَا وَإِنَّمَا بَعَثْتُ بِهَا إِلَيْكَ لِتَنْتَفِعَ بِثَمَنِهَا ‏"‏ ‏.‏

Бизга Шайбон ибн Фаррух ва Абу Комил ҳам ривоят қилдилар — матн Абу Комилники — улар дедилар: Бизга Абу Авона Абдурраҳмон ибн ал-Асаммдан, у Анас ибн Моликдан ривоят қилди. У деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам Умарга сундус (юпқа ипак) жубба юборди. Умар: «Сиз бунинг ҳақида айтадиганингизни айтиб туриб, уни менга юбордингизми?» деди. У: «Мен уни сенга кийишинг учун юбормадим, балки уни нархидан фойдаланишинг учун юбордим», деди.

5425-ҳадисXalqaro 2073

حَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، وَزُهَيْرُ بْنُ حَرْبٍ، قَالاَ حَدَّثَنَا إِسْمَاعِيلُ، - وَهُوَ ابْنُ عُلَيَّةَ - عَنْ عَبْدِ الْعَزِيزِ بْنِ صُهَيْبٍ، عَنْ أَنَسٍ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏ "‏ مَنْ لَبِسَ الْحَرِيرَ فِي الدُّنْيَا لَمْ يَلْبَسْهُ فِي الآخِرَةِ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Абу Бакр ибн Абу Шайба ва Зуҳайр ибн Ҳарб ривоят қилдилар. Улар дедилар: Бизга Исмоил — у Ибн Улайя — ривоят қилди, у Абдулазиз ибн Суҳайбдан, у Анасдан ривоят қилди. У деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Ким дунёда ҳарир кийса, охиратда уни кия олмайди», деди.

5426-ҳадисXalqaro 2074

وَحَدَّثَنِي إِبْرَاهِيمُ بْنُ مُوسَى الرَّازِيُّ، أَخْبَرَنَا شُعَيْبُ بْنُ إِسْحَاقَ الدِّمَشْقِيُّ، عَنِ الأَوْزَاعِيِّ، حَدَّثَنِي شَدَّادٌ أَبُو عَمَّارٍ، حَدَّثَنِي أَبُو أُمَامَةَ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ ‏ "‏ مَنْ لَبِسَ الْحَرِيرَ فِي الدُّنْيَا لَمْ يَلْبَسْهُ فِي الآخِرَةِ ‏"‏ ‏.‏

Менга Иброҳим ибн Мусо ар-Розий ҳам ривоят қилди, бизга Шуъайб ибн Ишоқ ад-Димашқий хабар берди, у ал-Авзўийдан, менга Шаддод Абу Аммор ривоят қилди, менга Абу Умома ривоят қилди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Ким дунёда ҳарир кийса, охиратда уни кия олмайди», деди.

5427-ҳадисXalqaro 2075

حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ بْنُ سَعِيدٍ، حَدَّثَنَا لَيْثٌ، عَنْ يَزِيدَ بْنِ أَبِي حَبِيبٍ، عَنْ أَبِي الْخَيْرِ، عَنْ عُقْبَةَ بْنِ عَامِرٍ، أَنَّهُ قَالَ أُهْدِيَ لِرَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَرُّوجُ حَرِيرٍ فَلَبِسَهُ ثُمَّ صَلَّى فِيهِ ثُمَّ انْصَرَفَ فَنَزَعَهُ نَزْعًا شَدِيدًا كَالْكَارِهِ لَهُ ثُمَّ قَالَ ‏ "‏ لاَ يَنْبَغِي هَذَا لِلْمُتَّقِينَ ‏"‏.‏

Бизга Қутайба ибн Саъид ривоят қилди, бизга Лайс ривоят қилди, у Язид ибн Абу Ҳабибдан, у Абул Хайрдан, у Уқба ибн Омирдан ривоят қилди: У деди: Расулуллаҳга соллаллаҳу алайҳи васаллам ҳарир фарруж (олди ёпиқ елка кийими) ҳадя қилинди. У уни кийди, сўнг унда намоз ўқиди, сўнг намоздан чиқиб, уни худди ёмон кўрган киши сингари қаттиқ ечиб ташлади ва: «Бу тақводорлар учун ярашмайди», деди.

5428-ҳадисXalqaro 2075

وَحَدَّثَنَاهُ مُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى، حَدَّثَنَا الضَّحَّاكُ، - يَعْنِي أَبَا عَاصِمٍ - حَدَّثَنَا عَبْدُ، الْحَمِيدِ بْنُ جَعْفَرٍ حَدَّثَنِي يَزِيدُ بْنُ أَبِي حَبِيبٍ، بِهَذَا الإِسْنَادِ ‏.‏

Буни бизга Муҳаммад ибн ал-Мусанно ҳам ривоят қилди, бизга аз-Заҳҳок — яъни Абу Осим — ривоят қилди, бизга Абдулҳамид ибн Жаъфар ривоят қилди, менга Язид ибн Абу Ҳабиб шу иснод билан ривоят қилди.