حَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، حَدَّثَنَا وَكِيعٌ، عَنْ سُفْيَانَ، عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ الْقَاسِمِ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتْ دَخَلَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم عَلَىَّ وَقَدْ سَتَرْتُ نَمَطًا فِيهِ تَصَاوِيرُ فَنَحَّاهُ فَاتَّخَذْتُ مِنْهُ وِسَادَتَيْنِ .
Бизга Абу Бакр ибн Абу Шайба ривоят қилди, бизга Вакийъ Суфёндан, у Абдурроҳман ибн Қосимдан, у отасидан, у Оишадан ривоят қилди, у деди: «Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам менинг олдимга кирдилар, мен эса тасвирлар бўлган бир пардани осиб қўйган эдим. У зот уни суриб қўйдилар, мен эса ундан иккита ёстиқ ясаб олдим.»