وَحَدَّثَنِي إِسْحَاقُ بْنُ مُوسَى الأَنْصَارِيُّ، حَدَّثَنَا مَعْنٌ، حَدَّثَنَا مَالِكُ بْنُ أَنَسٍ، عَنْ عَمْرِو بْنِ يَحْيَى، بِهَذَا الإِسْنَادِ وَقَالَ مَضْمَضَ وَاسْتَنْثَرَ ثَلاَثًا . وَلَمْ يَقُلْ مِنْ كَفٍّ وَاحِدَةٍ . وَزَادَ بَعْدَ قَوْلِهِ فَأَقْبَلَ بِهِمَا وَأَدْبَرَ بَدَأَ بِمُقَدَّمِ رَأْسِهِ ثُمَّ ذَهَبَ بِهِمَا إِلَى قَفَاهُ ثُمَّ رَدَّهُمَا حَتَّى رَجَعَ إِلَى الْمَكَانِ الَّذِي بَدَأَ مِنْهُ وَغَسَلَ رِجْلَيْهِ .
Молик ибн Анас — Амр ибн Яҳёдан шу иснод билан (ривоят қилди) ва: "Оғизни чайди ва бурунни уч марта қоқди" деди; "бир кафтдан" демади; ва унинг ‹икковини (олдинга) келтирди ва (орқага) қайтарди› (сўзининг) кейинида зиёда қилди: "Бошининг олд (қисми)дан бошлади, кейин икковини гарданигача олиб борди, кейин икковини қайтарди — то бошлаган жойига қайтгунча; ва оёқларини ювди".