وَحَدَّثَنِي أَبُو الطَّاهِرِ، وَحَرْمَلَةُ، قَالاَ أَخْبَرَنَا ابْنُ وَهْبٍ، أَخْبَرَنِي يُونُسُ، ح وَحَدَّثَنَا عَبْدُ بْنُ حُمَيْدٍ، أَخْبَرَنَا عَبْدُ الرَّزَّاقِ، أَخْبَرَنَا مَعْمَرٌ، ح وَحَدَّثَنِي مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ نُمَيْرٍ، حَدَّثَنَا رَوْحٌ، ح وَحَدَّثَنَا عُقْبَةُ بْنُ مُكْرَمٍ، وَأَحْمَدُ بْنُ عُثْمَانَ النَّوْفَلِيُّ، قَالاَ حَدَّثَنَا أَبُو عَاصِمٍ، كِلاَهُمَا عَنِ ابْنِ جُرَيْجٍ، أَخْبَرَنِي زِيَادٌ، كُلُّهُمْ عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، بِإِسْنَادِ مَالِكٍ . نَحْوَ حَدِيثِهِ . وَلَيْسَ فِي حَدِيثِ أَحَدٍ مِنْهُمْ رَجَاءَ بَرَكَتِهَا . إِلاَّ فِي حَدِيثِ مَالِكٍ وَفِي حَدِيثِ يُونُسَ وَزِيَادٍ أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم كَانَ إِذَا اشْتَكَى نَفَثَ عَلَى نَفْسِهِ بَالْمُعَوِّذَاتِ وَمَسَحَ عَنْهُ بِيَدِهِ .
Яна менга Абут-Тоҳир ва Ҳармала ривоят қилиб: бизга Ибн Ваҳб хабар берди, менга Юнус хабар берди, дедилар; (ҳ) яна бизга Абд ибн Ҳумайд ривоят қилди, бизга Абдурраззоқ хабар берди, бизга Маъмар хабар берди; (ҳ) яна менга Муҳаммад ибн Абдуллаҳ ибн Нумайр ривоят қилди, бизга Равҳ ривоят қилди; (ҳ) яна бизга Уқба ибн Мукрам ва Аҳмад ибн Усмон ан-Навфалий ривоят қилиб: бизга Абу Осим ривоят қилди, дедилар — иккаласи Ибн Журайждан: менга Зиёд хабар берди — уларнинг ҳаммаси Ибн Шиҳобдан, Моликнинг исноди билан, унинг ҳадисига ўхшаш. Улардан ҳеч бирининг ҳадисида «баракасини умид қилиб» (сўзи) йўқ, фақат Моликнинг ҳадисида бор. Юнус ва Зиёднинг ҳадисида: Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам оғриб қолганларида ўзларига муаввизотлар билан дам солар ва қўллари билан ўзларини силар эдилар (дейилган).