حَدَّثَنَا هَارُونُ بْنُ مَعْرُوفٍ، وَأَبُو الطَّاهِرِ، وَأَحْمَدُ بْنُ عِيسَى، قَالُوا حَدَّثَنَا ابْنُ وَهْبٍ، أَخْبَرَنِي عَمْرٌو، - وَهُوَ ابْنُ الْحَارِثِ - عَنْ عَبْدِ رَبِّهِ بْنِ سَعِيدٍ، عَنْ أَبِي الزُّبَيْرِ، عَنْ جَابِرٍ، عَنْ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أَنَّهُ قَالَ " لِكُلِّ دَاءٍ دَوَاءٌ فَإِذَا أُصِيبَ دَوَاءُ الدَّاءِ بَرَأَ بِإِذْنِ اللَّهِ عَزَّ وَجَلَّ " .
Бизга Ҳорун ибн Маъруф, Абут-Тоҳир ва Аҳмад ибн Ийсо ривоят қилди, улар: бизга Ибн Ваҳб ривоят қилди, дейишди, менга Амр — у Ибн ал-Ҳорисдир — хабар берди, у Абдураббиҳи ибн Саъийддан, у Абуз-Зубайрдан, у Жобирдан, у Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламдан ривоят қилдики, у зот: «Ҳар бир дард учун дори бордир. Қачон дарднинг дориси топилса, азиз ва улуғ Аллаҳнинг изни билан тузалади» дедилар.