حَدَّثَنَا هَارُونُ بْنُ مَعْرُوفٍ، وَأَبُو الطَّاهِرِ، قَالاَ حَدَّثَنَا ابْنُ وَهْبٍ، أَخْبَرَنِي عَمْرٌو، أَنَّ بُكَيْرًا، حَدَّثَهُ أَنَّ عَاصِمَ بْنَ عُمَرَ بْنِ قَتَادَةَ حَدَّثَهُ أَنَّ جَابِرَ بْنَ عَبْدِ اللَّهِ عَادَ الْمُقَنَّعَ ثُمَّ قَالَ لاَ أَبْرَحُ حَتَّى تَحْتَجِمَ فَإِنِّي سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ " إِنَّ فِيهِ شِفَاءً " .
Бизга Ҳорун ибн Маъруф ва Абут-Тоҳир ривоят қилди, улар: бизга Ибн Ваҳб ривоят қилди, дейишди, менга Амр хабар бердики, Букайр унга ривоят қилди, Осим ибн Умар ибн Қотода унга ривоят қилдики, Жобир ибн Абдуллаҳ ал-Муқаннани кўргани бориб, сўнг: «Сен ҳижома (қон олиш) қилдирмагунингча мен кетмайман, чунки мен Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг ‹Албатта, унда шифо бордир› деганларини эшитганман» деди.