حَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بِشْرٍ، ح وَحَدَّثَنَا أَبُو كُرَيْبٍ، حَدَّثَنَا عَبْدَةُ، وَأَبُو أُسَامَةَ كُلُّهُمْ عَنْ سَعِيدِ بْنِ أَبِي عَرُوبَةَ، عَنْ قَتَادَةَ، عَنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم . وَفِي حَدِيثِ ابْنِ بِشْرٍ وَعَبْدَةَ لاَ يُحَدِّثُكُمُوهُ أَحَدٌ بَعْدِي سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ فَذَكَرَ بِمِثْلِهِ .
Бизга Абу Бакр ибн Аби Шайба ривоят қилди, бизга Муҳаммад ибн Бишр ривоят қилди; (ҳ) бизга Абу Курайб ҳам ривоят қилди, бизга Абда ва Абу Усома ривоят қилди; уларнинг барчаси Саъид ибн Аби Арўбадан, у Қатодадан, у Анас ибн Моликдан, у Набий соллаллаҳу алайҳи васалламдан ривоят қилдилар. Ибн Бишр ва Абданинг ҳадисида: «Мендан кейин уни бирор киши сизга айтиб бермайди; мен Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламни шундай деяётганини эшитдим» дейилиб, сўнгра унга ўхшаш зикр қилди.