حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ يُونُسَ، حَدَّثَنَا زُهَيْرٌ، حَدَّثَنَا أَبُو الزُّبَيْرِ، عَنْ جَابِرٍ، ح وَحَدَّثَنَا يَحْيَى، بْنُ يَحْيَى أَخْبَرَنَا أَبُو خَيْثَمَةَ، عَنْ أَبِي الزُّبَيْرِ، عَنْ جَابِرٍ، قَالَ رُمِيَ سَعْدُ بْنُ مُعَاذٍ فِي أَكْحَلِهِ - قَالَ - فَحَسَمَهُ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم بِيَدِهِ بِمِشْقَصٍ ثُمَّ وَرِمَتْ فَحَسَمَهُ الثَّانِيَةَ .
Бизга Аҳмад ибн Юнус ривоят қилди, бизга Зуҳайр ривоят қилди, бизга Абуз-Зубайр ривоят қилди, у Жобирдан, (ҳ) яна бизга Яҳё ибн Яҳё ривоят қилди, бизга Абу Хайсама хабар берди, у Абуз-Зубайрдан, у Жобирдан ривоят қилди. У деди: «Саъд ибн Муознинг елка томирига ўқ тегди. Сўнг Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам уни ўз қўллари билан пайконли ўқ (тиғи) билан куйдириб қон тўхтатдилар. Кейин у шишди, шунда уни иккинчи марта куйдирдилар.»