حَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، وَعَمْرٌو النَّاقِدُ، وَإِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، وَابْنُ أَبِي عُمَرَ، قَالَ إِسْحَاقُ أَخْبَرَنَا وَقَالَ الآخَرُونَ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ بْنُ عُيَيْنَةَ، عَنْ عَبْدِ الْحَمِيدِ بْنِ جُبَيْرِ، بْنِ شَيْبَةَ عَنْ سَعِيدِ بْنِ الْمُسَيَّبِ، عَنْ أُمِّ شَرِيكٍ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم أَمَرَهَا بِقَتْلِ الأَوْزَاغِ . وَفِي حَدِيثِ ابْنِ أَبِي شَيْبَةَ أَمَرَ .
Бизга Абу Бакр ибн Абу Шайба, Амр ан-Ноқид, Ишоқ ибн Иброҳим ва Ибн Абу Умар ривоят қилдилар. Ишоқ: «Хабар берди», деди; қолганлари эса: «Ривоят қилди», дедилар: Бизга Суфён ибн Уяйна Абдулҳамид ибн Жубайр ибн Шайбадан, у Саъид ибн ал-Мусайябдан, у Умму Шарикдан ривоят қилдики, Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам унга (геккон) калтакесакларни ўлдиришга буюрди. Ибн Абу Шайбанинг ҳадисида: «буюрди» (дейилган).