حَدَّثَنَا عَمْرٌو النَّاقِدُ، وَإِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، وَابْنُ أَبِي عُمَرَ، جَمِيعًا عَنِ ابْنِ عُيَيْنَةَ، - وَاللَّفْظُ لاِبْنِ أَبِي عُمَرَ - حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ أَبِي سَلَمَةَ، قَالَ كُنْتُ أَرَى الرُّؤْيَا أُعْرَى مِنْهَا غَيْرَ أَنِّي لاَ أُزَمَّلُ حَتَّى لَقِيتُ أَبَا قَتَادَةَ فَذَكَرْتُ ذَلِكَ لَهُ فَقَالَ سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ " الرُّؤْيَا مِنَ اللَّهِ وَالْحُلْمُ مِنَ الشَّيْطَانِ فَإِذَا حَلَمَ أَحَدُكُمْ حُلْمًا يَكْرَهُهُ فَلْيَنْفُثْ عَنْ يَسَارِهِ ثَلاَثًا وَلْيَتَعَوَّذْ بِاللَّهِ مِنْ شَرِّهَا فَإِنَّهَا لَنْ تَضُرَّهُ " .
Бизга Амр ан-Ноқид, Ишоқ ибн Иброҳим ва Ибн Абу Умар — ҳаммаси Ибн Уяйнадан ривоят қилди — лафз Ибн Абу Умарники — бизга Суфён Зуҳрийдан, у Абу Саламадан ривоят қилди. У деди: Мен туш кўрардим, ундан қалтирар эдим, аммо ўрамланмас (ёпинмас) эдим, токи Абу Қатодага учрагунимча. Буни унга айтдим. У деди: Мен Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламни: «Туш (яхши туш) Аллаҳдандир, ёмон туш (ҳулм) шайтондандир. Бас, бирингиз ёқтирмайдиган туш кўрса, чап томонига уч марта тупурсин ва унинг ёмонлигидан Аллаҳга паноҳ тиласин. Албатта, у унга зарар етказмайди», деганларини эшитганман.