وَحَدَّثَنَاهُ إِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، أَخْبَرَنَا مُعَاذُ بْنُ هِشَامٍ، حَدَّثَنَا أَبِي، عَنْ قَتَادَةَ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ سِيرِينَ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم . وَأَدْرَجَ فِي الْحَدِيثِ قَوْلَهُ وَأَكْرَهُ الْغُلَّ . إِلَى تَمَامِ الْكَلاَمِ وَلَمْ يَذْكُرِ " الرُّؤْيَا جُزْءٌ مِنْ سِتَّةٍ وَأَرْبَعِينَ جُزْءًا مِنَ النُّبُوَّةِ " .
Ва бизга буни Ишоқ ибн Иброҳим ривоят қилди, бизга Муоз ибн Ҳишом хабар берди, бизга отам Қатодадан, у Муҳаммад ибн Сириндан, у Абу Ҳурайрадан, у Набий соллаллаҳу алайҳи васалламдан ривоят қилди. Ва ҳадисда унинг «бўйинтуруқни ёқтирмайман» деган сўзини гапнинг охиригача қўшиб юборди ва «Туш нубувватнинг қирқ олти бўлагидан бир бўлагидир» деганини зикр қилмади.