حَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، وَزُهَيْرُ بْنُ حَرْبٍ، جَمِيعًا عَنِ ابْنِ عُلَيَّةَ، قَالَ زُهَيْرٌ حَدَّثَنَا إِسْمَاعِيلُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، حَدَّثَنَا أَيُّوبُ، عَنْ أَبِي قِلاَبَةَ، عَنْ أَبِي الْمُهَلَّبِ، عَنْ عِمْرَانَ بْنِ، حُصَيْنٍ قَالَ بَيْنَمَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فِي بَعْضِ أَسْفَارِهِ وَامْرَأَةٌ مِنَ الأَنْصَارِ عَلَى نَاقَةٍ فَضَجِرَتْ فَلَعَنَتْهَا فَسَمِعَ ذَلِكَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ " خُذُوا مَا عَلَيْهَا وَدَعُوهَا فَإِنَّهَا مَلْعُونَةٌ " . قَالَ عِمْرَانُ فَكَأَنِّي أَرَاهَا الآنَ تَمْشِي فِي النَّاسِ مَا يَعْرِضُ لَهَا أَحَدٌ .
Бизга Абу Бакр ибн Абу Шайба ва Зуҳайр ибн Ҳарб — иккаласи Ибн Улайядан — ривоят қилдилар: Зуҳайр: «Бизга Исмоил ибн Иброҳим ривоят қилди» деди: Бизга Айюб Абу Қилобадан, у Абул-Муҳаллабдан, у Имрон ибн Ҳусайндан ривоят қилди. У айтди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам баъзи сафарларида эканлар, Ансорлардан бир аёл бир туяда эди. У (туядан) зерикиб, уни лаънатлади. Буни Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам эшитиб: «Унинг устидаги нарсаларни олинг ва уни қўйиб юборинг, чунки у лаънатлангандир» дедилар. Имрон айтди: Гоё мен ҳозир уни одамлар орасида юрганини кўриб турибман, ҳеч ким унга эътибор бермайди.