حَدَّثَنِي عَمْرٌو النَّاقِدُ، وَزُهَيْرُ بْنُ حَرْبٍ، قَالاَ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ بْنُ عُيَيْنَةَ، حَدَّثَنِي سُمَىٌّ، عَنْ أَبِي صَالِحٍ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم كَانَ يَتَعَوَّذُ مِنْ سُوءِ الْقَضَاءِ وَمِنْ دَرَكِ الشَّقَاءِ وَمِنْ شَمَاتَةِ الأَعْدَاءِ وَمِنْ جَهْدِ الْبَلاَءِ . قَالَ عَمْرٌو فِي حَدِيثِهِ قَالَ سُفْيَانُ أَشُكُّ أَنِّي زِدْتُ وَاحِدَةً مِنْهَا .
Менга Амр ан-Ноқид ва Зуҳайр ибн Ҳарб ривоят қилиб айтдилар: бизга Суфён ибн Уяйна ривоят қилди, менга Сумайй ривоят қилди, у Абу Солиҳдан, у Абу Ҳурайрадан ривоят қилдики, Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам ёмон тақдирдан, бахтсизликка етишишдан, душманларнинг шодланишидан ва бало оғирлигидан паноҳ тилардилар. Амр ўз ҳадисида айтди: Суфён айтди: «Мен улардан бирини қўшиб юборган бўлсам керак, деб шубҳа қиламан».