حَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، وَأَبُو كُرَيْبٍ قَالاَ حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ إِدْرِيسَ، عَنْ حُصَيْنٍ، عَنْ هِلاَلٍ، عَنْ فَرْوَةَ بْنِ نَوْفَلٍ، قَالَ سَأَلْتُ عَائِشَةَ عَنْ دُعَاءٍ، كَانَ يَدْعُو بِهِ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقَالَتْ كَانَ يَقُولُ " اللَّهُمَّ إِنِّي أَعُوذُ بِكَ مِنْ شَرِّ مَا عَمِلْتُ وَشَرِّ مَا لَمْ أَعْمَلْ " .
Бизга Абу Бакр ибн Абу Шайба ва Абу Курайб ривоят қилиб айтдилар: бизга Абдуллаҳ ибн Идрис ривоят қилди, у Ҳусайндан, у Ҳилолдан, у Фарва ибн Навфалдан ривоят қилди, у айтди: мен Оишадан Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам қиладиган дуо ҳақида сўрадим. У: у зот: «Аллаҳим, мен қилган ишимнинг ёмонлигидан ва қилмаган ишнинг ёмонлигидан Сенга паноҳ тилайман», дердилар, деди.