حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ يَحْيَى، وَإِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، - وَاللَّفْظُ لِيَحْيَى - قَالاَ أَخْبَرَنَا جَرِيرٌ، عَنْ مَنْصُورٍ، عَنْ هِلاَلٍ، عَنْ فَرْوَةَ بْنِ نَوْفَلٍ الأَشْجَعِيِّ، قَالَ سَأَلْتُ عَائِشَةَ عَمَّا كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَدْعُو بِهِ اللَّهَ قَالَتْ كَانَ يَقُولُ " اللَّهُمَّ إِنِّي أَعُوذُ بِكَ مِنْ شَرِّ مَا عَمِلْتُ وَمِنْ شَرِّ مَا لَمْ أَعْمَلْ " .
Бизга Яҳё ибн Яҳё ва Ишоқ ибн Иброҳим ривоят қилдилар — матн Яҳёга тегишли — айтдилар: бизга Жарир хабар берди, у Мансурдан, у Ҳилолдан, у Фарва ибн Навфал ал-Ашжаъийдан ривоят қилди, у айтди: мен Оишадан Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам Аллаҳга нима билан дуо қилганлари ҳақида сўрадим. У: у зот: «Аллаҳим, мен қилган ишимнинг ёмонлигидан ва қилмаган ишимнинг ёмонлигидан Сенга паноҳ тилайман», дердилар, деди.
حَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، وَأَبُو كُرَيْبٍ قَالاَ حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ إِدْرِيسَ، عَنْ حُصَيْنٍ، عَنْ هِلاَلٍ، عَنْ فَرْوَةَ بْنِ نَوْفَلٍ، قَالَ سَأَلْتُ عَائِشَةَ عَنْ دُعَاءٍ، كَانَ يَدْعُو بِهِ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقَالَتْ كَانَ يَقُولُ " اللَّهُمَّ إِنِّي أَعُوذُ بِكَ مِنْ شَرِّ مَا عَمِلْتُ وَشَرِّ مَا لَمْ أَعْمَلْ " .
Бизга Абу Бакр ибн Абу Шайба ва Абу Курайб ривоят қилиб айтдилар: бизга Абдуллаҳ ибн Идрис ривоят қилди, у Ҳусайндан, у Ҳилолдан, у Фарва ибн Навфалдан ривоят қилди, у айтди: мен Оишадан Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам қиладиган дуо ҳақида сўрадим. У: у зот: «Аллаҳим, мен қилган ишимнинг ёмонлигидан ва қилмаган ишнинг ёмонлигидан Сенга паноҳ тилайман», дердилар, деди.
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى، وَابْنُ، بَشَّارٍ قَالاَ حَدَّثَنَا ابْنُ أَبِي عَدِيٍّ، ح وَحَدَّثَنَا مُحَمَّدُ، بْنُ عَمْرِو بْنِ جَبَلَةَ حَدَّثَنَا مُحَمَّدٌ، - يَعْنِي ابْنَ جَعْفَرٍ - كِلاَهُمَا عَنْ شُعْبَةَ، عَنْ حُصَيْنٍ، بِهَذَا الإِسْنَادِ مِثْلَهُ غَيْرَ أَنَّ فِي حَدِيثِ مُحَمَّدِ بْنِ جَعْفَرٍ " وَمِنْ شَرِّ مَا لَمْ أَعْمَلْ " .
Бизга Муҳаммад ибнул-Мусанно ва Ибн Башшор ривоят қилиб айтдилар: бизга Ибн Абу Адий ривоят қилди, (ҳ) яна бизга Муҳаммад ибн Амр ибн Жабала ривоят қилди, бизга Муҳаммад — яъни Ибн Жаъфар — ривоят қилди — иккаласи Шуъбадан, у Ҳусайндан шу иснод билан шунга ўхшаш ривоят қилдилар. Фақат Муҳаммад ибн Жаъфар ҳадисида: «...ва мен қилмаган ишнинг ёмонлигидан», дегани бор.
وَحَدَّثَنِي عَبْدُ اللَّهِ بْنُ هَاشِمٍ، حَدَّثَنَا وَكِيعٌ، عَنِ الأَوْزَاعِيِّ، عَنْ عَبْدَةَ بْنِ أَبِي لُبَابَةَ، عَنْ هِلاَلِ بْنِ يَسَافٍ، عَنْ فَرْوَةَ بْنِ نَوْفَلٍ، عَنْ عَائِشَةَ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم كَانَ يَقُولُ فِي دُعَائِهِ " اللَّهُمَّ إِنِّي أَعُوذُ بِكَ مِنْ شَرِّ مَا عَمِلْتُ وَشَرِّ مَا لَمْ أَعْمَلْ " .
Менга Абдуллаҳ ибн Ҳошим ривоят қилди, бизга Вакииъ ривоят қилди, у ал-Авзўийдан, у Абда ибн Абу Лубобадан, у Ҳилол ибн Ясофдан, у Фарва ибн Навфалдан, у Оишадан ривоят қилдики, Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам дуоларида шундай дердилар: «Аллаҳим, мен қилган ишимнинг ёмонлигидан ва қилмаган ишнинг ёмонлигидан Сенга паноҳ тилайман».
حَدَّثَنِي حَجَّاجُ بْنُ الشَّاعِرِ، حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ عَمْرٍو أَبُو مَعْمَرٍ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الْوَارِثِ، حَدَّثَنَا الْحُسَيْنُ، حَدَّثَنِي ابْنُ بُرَيْدَةَ، عَنْ يَحْيَى بْنِ يَعْمُرَ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم كَانَ يَقُولُ " اللَّهُمَّ لَكَ أَسْلَمْتُ وَبِكَ آمَنْتُ وَعَلَيْكَ تَوَكَّلْتُ وَإِلَيْكَ أَنَبْتُ وَبِكَ خَاصَمْتُ اللَّهُمَّ إِنِّي أَعُوذُ بِعِزَّتِكَ لاَ إِلَهَ إِلاَّ أَنْتَ أَنْ تُضِلَّنِي أَنْتَ الْحَىُّ الَّذِي لاَ يَمُوتُ وَالْجِنُّ وَالإِنْسُ يَمُوتُونَ " .
Менга Ҳажжож ибнуш-Шўир ривоят қилди, бизга Абдуллаҳ ибн Амр Абу Маъмар ривоят қилди, бизга Абдулворис ривоят қилди, бизга ал-Ҳусайн ривоят қилди, менга Ибн Бурайда ривоят қилди, у Яҳё ибн Яъмардан, у Ибн Аббосдан ривоят қилдики, Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам шундай дердилар: «Аллаҳим, Сенга таслим бўлдим, Сенга иймон келтирдим, Сенга таваккал қилдим, Сенга қайтдим ва Сен (ёрдаминг) билан (душманга қарши) жанжаллашдим. Аллаҳим, иззатинг билан паноҳ тилайманки — Сендан ўзга илоҳ йўқ — мени адаштириб қўйишингдан. Сен ўлмайдиган Тирик Зотсан, жин ва инсонлар эса ўладилар».
حَدَّثَنِي أَبُو الطَّاهِرِ، أَخْبَرَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ وَهْبٍ، أَخْبَرَنِي سُلَيْمَانُ بْنُ بِلاَلٍ، عَنْ سُهَيْلِ، بْنِ أَبِي صَالِحٍ عَنْ أَبِيهِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم كَانَ إِذَا كَانَ فِي سَفَرٍ وَأَسْحَرَ يَقُولُ " سَمَّعَ سَامِعٌ بِحَمْدِ اللَّهِ وَحُسْنِ بَلاَئِهِ عَلَيْنَا رَبَّنَا صَاحِبْنَا وَأَفْضِلْ عَلَيْنَا عَائِذًا بِاللَّهِ مِنَ النَّارِ " .
Менга Абут-Тоҳир ривоят қилди, бизга Абдуллаҳ ибн Ваҳб хабар берди, менга Сулаймон ибн Билол хабар берди, у Суҳайл ибн Абу Солиҳдан, у отасидан, у Абу Ҳурайрадан ривоят қилдики, Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам сафарда бўлиб, саҳарга етганларида шундай дердилар: «Эшитувчи Аллаҳнинг ҳамдини ва бизга (кўрсатган) яхши неъматини эшитсин (гувоҳ бўлсин). Эй Роббимиз, бизга ҳамроҳ бўл ва бизга фазлу марҳамат бер. Дўзахдан Аллаҳга паноҳ тилаб».
حَدَّثَنَا عُبَيْدُ اللَّهِ بْنُ مُعَاذٍ الْعَنْبَرِيُّ، حَدَّثَنَا أَبِي، حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ أَبِي إِسْحَاقَ، عَنْ أَبِي بُرْدَةَ بْنِ أَبِي مُوسَى الأَشْعَرِيِّ، عَنْ أَبِيهِ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم أَنَّهُ كَانَ يَدْعُو بِهَذَا الدُّعَاءِ " اللَّهُمَّ اغْفِرْ لِي خَطِيئَتِي وَجَهْلِي وَإِسْرَافِي فِي أَمْرِي وَمَا أَنْتَ أَعْلَمُ بِهِ مِنِّي اللَّهُمَّ اغْفِرْ لِي جِدِّي وَهَزْلِي وَخَطَئِي وَعَمْدِي وَكُلُّ ذَلِكَ عِنْدِي اللَّهُمَّ اغْفِرْ لِي مَا قَدَّمْتُ وَمَا أَخَّرْتُ وَمَا أَسْرَرْتُ وَمَا أَعْلَنْتُ وَمَا أَنْتَ أَعْلَمُ بِهِ مِنِّي أَنْتَ الْمُقَدِّمُ وَأَنْتَ الْمُؤَخِّرُ وَأَنْتَ عَلَى كُلِّ شَىْءٍ قَدِيرٌ " .
Бизга Убайдуллаҳ ибн Муоз ал-Анбарий ривоят қилди, бизга отам ривоят қилди, бизга Шуъба ривоят қилди, у Абу Ишоқдан, у Абу Бурда ибн Абу Мусо ал-Ашъарийдан, у отасидан, у Набий соллаллаҳу алайҳи васалламдан ривоят қилдики, у зот мана шу дуо билан дуо қилардилар: «Аллаҳим, менинг хатойимни, жоҳиллигимни, ишимдаги исрофимни ва Сен мендан кўра яхшироқ биладиган (гуноҳларимни) мағфират қил. Аллаҳим, менинг жиддий (қилган) ва ҳазил (қилган) гуноҳимни, хатойим ва қасдимни мағфират қил — буларнинг ҳаммаси менда бордир. Аллаҳим, мен муқаддам қилган ва кейинга сурган, яширган ва ошкор қилган (гуноҳларимни) ҳамда Сен мендан кўра яхшироқ биладиган (гуноҳларимни) мағфират қил. Сен муқаддам қилувчисан, Сен кейинга сурувчисан ва Сен ҳар нарсага Қодирсан».
وَحَدَّثَنَاهُ مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الْمَلِكِ بْنُ الصَّبَّاحِ الْمِسْمَعِيُّ، حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، فِي هَذَا الإِسْنَادِ .
Буни бизга Муҳаммад ибн Башшор ривоят қилди, бизга Абдулмалик ибнус-Саббоҳ ал-Мисмаий ривоят қилди, бизга Шуъба шу иснод билан ривоят қилди.
حَدَّثَنَا إِبْرَاهِيمُ بْنُ دِينَارٍ، حَدَّثَنَا أَبُو قَطَنٍ، عَمْرُو بْنُ الْهَيْثَمِ الْقُطَعِيُّ عَنْ عَبْدِ الْعَزِيزِ، بْنِ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ أَبِي سَلَمَةَ الْمَاجِشُونِ عَنْ قُدَامَةَ بْنِ مُوسَى، عَنْ أَبِي صَالِحٍ السَّمَّانِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ " اللَّهُمَّ أَصْلِحْ لِي دِينِيَ الَّذِي هُوَ عِصْمَةُ أَمْرِي وَأَصْلِحْ لِي دُنْيَاىَ الَّتِي فِيهَا مَعَاشِي وَأَصْلِحْ لِي آخِرَتِي الَّتِي فِيهَا مَعَادِي وَاجْعَلِ الْحَيَاةَ زِيَادَةً لِي فِي كُلِّ خَيْرٍ وَاجْعَلِ الْمَوْتَ رَاحَةً لِي مِنْ كُلِّ شَرٍّ " .
Бизга Иброҳим ибн Динор ривоят қилди, бизга Абу Қатан Амр ибнул-Ҳайсам ал-Қутаъий ривоят қилди, у Абдулазиз ибн Абдуллаҳ ибн Абу Салама ал-Можишундан, у Қудома ибн Мусодан, у Абу Солиҳ ас-Саммондан, у Абу Ҳурайрадан ривоят қилди, у айтди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам шундай дердилар: «Аллаҳим, ишимнинг сақловчиси (ҳимояси) бўлган дийнимни ислоҳ қил, ҳаётим кечадиган дунёимни ислоҳ қил ва қайтар жойим бўлган охиратимни ислоҳ қил. Ҳаётни мен учун ҳар бир яхшиликда зиёда қил ва ўлимни мен учун ҳар бир ёмонликдан роҳат қил».
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى، وَمُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، قَالاَ حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ جَعْفَرٍ، حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ أَبِي إِسْحَاقَ، عَنْ أَبِي الأَحْوَصِ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم أَنَّهُ كَانَ يَقُولُ " اللَّهُمَّ إِنِّي أَسْأَلُكَ الْهُدَى وَالتُّقَى وَالْعَفَافَ وَالْغِنَى " .
Бизга Муҳаммад ибнул-Мусанно ва Муҳаммад ибн Башшор ривоят қилиб айтдилар: бизга Муҳаммад ибн Жаъфар ривоят қилди, бизга Шуъба ривоят қилди, у Абу Ишоқдан, у Абул-Аҳвасдан, у Абдуллаҳдан, у Набий соллаллаҳу алайҳи васалламдан ривоят қилдики, у зот шундай дердилар: «Аллаҳим, мен Сендан ҳидоят, тақво, иффат ва бойликни сўрайман».
وَحَدَّثَنَا ابْنُ الْمُثَنَّى، وَابْنُ، بَشَّارٍ قَالاَ حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّحْمَنِ، عَنْ سُفْيَانَ، عَنْ أَبِي، إِسْحَاقَ بِهَذَا الإِسْنَادِ . مِثْلَهُ غَيْرَ أَنَّ ابْنَ الْمُثَنَّى، قَالَ فِي رِوَايَتِهِ " وَالْعِفَّةَ " .
Бизга Ибнул-Мусанно ва Ибн Башшор ривоят қилиб айтдилар: бизга Абдурраҳмон ривоят қилди, у Суфёндан, у Абу Ишоқдан шу иснод билан шунга ўхшаш ривоят қилди. Фақат Ибнул-Мусанно ўз ривоятида «ва иффатни» деди.
حَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، وَإِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، وَمُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ نُمَيْرٍ، - وَاللَّفْظُ لاِبْنِ نُمَيْرٍ - قَالَ إِسْحَاقُ أَخْبَرَنَا وَقَالَ الآَخَرَانِ، حَدَّثَنَا أَبُو مُعَاوِيَةَ، عَنْ عَاصِمٍ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ الْحَارِثِ، وَعَنْ أَبِي عُثْمَانَ النَّهْدِيِّ، عَنْ زَيْدِ بْنِ أَرْقَمَ، قَالَ لاَ أَقُولُ لَكُمْ إِلاَّ كَمَا كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ كَانَ يَقُولُ " اللَّهُمَّ إِنِّي أَعُوذُ بِكَ مِنَ الْعَجْزِ وَالْكَسَلِ وَالْجُبْنِ وَالْبُخْلِ وَالْهَرَمِ وَعَذَابِ الْقَبْرِ اللَّهُمَّ آتِ نَفْسِي تَقْوَاهَا وَزَكِّهَا أَنْتَ خَيْرُ مَنْ زَكَّاهَا أَنْتَ وَلِيُّهَا وَمَوْلاَهَا اللَّهُمَّ إِنِّي أَعُوذُ بِكَ مِنْ عِلْمٍ لاَ يَنْفَعُ وَمِنْ قَلْبٍ لاَ يَخْشَعُ وَمِنْ نَفْسٍ لاَ تَشْبَعُ وَمِنْ دَعْوَةٍ لاَ يُسْتَجَابُ لَهَا " .
Бизга Абу Бакр ибн Абу Шайба, Ишоқ ибн Иброҳим ва Муҳаммад ибн Абдуллаҳ ибн Нумайр ривоят қилдилар — матн Ибн Нумайрга тегишли — Ишоқ: «хабар берди», деди, қолган иккиси: «ривоят қилди», дедилар, бизга Абу Муовия ривоят қилди, у Осимдан, у Абдуллаҳ ибнул-Ҳорисдан, яна Абу Усмон ан-Наҳдийдан, у Зайд ибн Арқамдан ривоят қилди, у айтди: мен сизларга фақат Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам айтгандек айтаман, у зот шундай дердилар: «Аллаҳим, мен ожизликдан, дангасаликдан, қўрқоқликдан, бахилликдан, қариликдан ва қабр азобидан Сенга паноҳ тилайман. Аллаҳим, жонимга тақвосини бер ва уни поклагин, Сен уни покловчиларнинг энг яхшисисан, Сен унинг Эгаси ва Мавлосисан. Аллаҳим, мен фойда бермайдиган илмдан, қўрқмайдиган (хушуъ қилмайдиган) қалбдан, тўймайдиган нафсдан ва ижобат қилинмайдиган дуодан Сенга паноҳ тилайман».
حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ بْنُ سَعِيدٍ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الْوَاحِدِ بْنُ زِيَادٍ، عَنِ الْحَسَنِ بْنِ عُبَيْدِ اللَّهِ، حَدَّثَنَا إِبْرَاهِيمُ بْنُ سُوَيْدٍ النَّخَعِيُّ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّحْمَنِ بْنُ يَزِيدَ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ مَسْعُودٍ، قَالَ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم إِذَا أَمْسَى قَالَ " أَمْسَيْنَا وَأَمْسَى الْمُلْكُ لِلَّهِ وَالْحَمْدُ لِلَّهِ لاَ إِلَهَ إِلاَّ اللَّهُ وَحْدَهُ لاَ شَرِيكَ لَهُ " . قَالَ الْحَسَنُ فَحَدَّثَنِي الزُّبَيْدُ أَنَّهُ حَفِظَ عَنْ إِبْرَاهِيمَ فِي هَذَا " لَهُ الْمُلْكُ وَلَهُ الْحَمْدُ وَهُوَ عَلَى كُلِّ شَىْءٍ قَدِيرٌ اللَّهُمَّ أَسْأَلُكَ خَيْرَ هَذِهِ اللَّيْلَةِ وَأَعُوذُ بِكَ مِنْ شَرِّ هَذِهِ اللَّيْلَةِ وَشَرِّ مَا بَعْدَهَا اللَّهُمَّ إِنِّي أَعُوذُ بِكَ مِنَ الْكَسَلِ وَسُوءِ الْكِبَرِ اللَّهُمَّ إِنِّي أَعُوذُ بِكَ مِنْ عَذَابٍ فِي النَّارِ وَعَذَابٍ فِي الْقَبْرِ " .
Бизга Қутайба ибн Саид ривоят қилди, бизга Абдулвоҳид ибн Зиёд ривоят қилди, у ал-Ҳасан ибн Убайдуллаҳдан, бизга Иброҳим ибн Сувайд ан-Нахаъий ривоят қилди, бизга Абдурраҳмон ибн Язид ривоят қилди, у Абдуллаҳ ибн Масъуддан ривоят қилди, у айтди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам кечга етганларида шундай дердилар: «Биз кечга етдик ва мулк Аллаҳга (қарашли) бўлган ҳолда кечга етди, ҳамд Аллаҳгадир, Аллаҳдан ўзга илоҳ йўқ, У ёлғиз, шериги йўқдир». ал-Ҳасан айтди: менга Зубайд ривоят қилдики, у Иброҳимдан бу (дуода) шуни ёдлаб олган: «Мулк Уникидир, ҳамд Уникидир ва У ҳар нарсага Қодирдир. Аллаҳим, Сендан шу кечанинг яхшилигини сўрайман ва шу кечанинг ёмонлигидан ҳамда ундан кейингисининг ёмонлигидан Сенга паноҳ тилайман. Аллаҳим, мен дангасаликдан ва қариликнинг ёмонлигидан Сенга паноҳ тилайман. Аллаҳим, мен дўзахдаги азобдан ва қабрдаги азобдан Сенга паноҳ тилайман».
حَدَّثَنَا عُثْمَانُ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، حَدَّثَنَا جَرِيرٌ، عَنِ الْحَسَنِ بْنِ عُبَيْدِ اللَّهِ، عَنْ إِبْرَاهِيمَ، بْنِ سُوَيْدٍ عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ يَزِيدَ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ، قَالَ كَانَ نَبِيُّ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم إِذَا أَمْسَى قَالَ " أَمْسَيْنَا وَأَمْسَى الْمُلْكُ لِلَّهِ وَالْحَمْدُ لِلَّهِ لاَ إِلَهَ إِلاَّ اللَّهُ وَحْدَهُ لاَ شَرِيكَ لَهُ " . قَالَ أُرَاهُ قَالَ فِيهِنَّ " لَهُ الْمُلْكُ وَلَهُ الْحَمْدُ وَهُوَ عَلَى كُلِّ شَىْءٍ قَدِيرٌ رَبِّ أَسْأَلُكَ خَيْرَ مَا فِي هَذِهِ اللَّيْلَةِ وَخَيْرَ مَا بَعْدَهَا وَأَعُوذُ بِكَ مِنْ شَرِّ مَا فِي هَذِهِ اللَّيْلَةِ وَشَرِّ مَا بَعْدَهَا رَبِّ أَعُوذُ بِكَ مِنَ الْكَسَلِ وَسُوءِ الْكِبَرِ رَبِّ أَعُوذُ بِكَ مِنْ عَذَابٍ فِي النَّارِ وَعَذَابٍ فِي الْقَبْرِ " . وَإِذَا أَصْبَحَ قَالَ ذَلِكَ أَيْضًا " أَصْبَحْنَا وَأَصْبَحَ الْمُلْكُ لِلَّهِ " .
Бизга Усмон ибн Абу Шайба ривоят қилди, бизга Жарир ривоят қилди, у ал-Ҳасан ибн Убайдуллаҳдан, у Иброҳим ибн Сувайддан, у Абдурраҳмон ибн Язиддан, у Абдуллаҳдан ривоят қилди, у айтди: Аллаҳнинг Набийси соллаллаҳу алайҳи васаллам кечга етганларида шундай дердилар: «Биз кечга етдик ва мулк Аллаҳга (қарашли) бўлган ҳолда кечга етди, ҳамд Аллаҳгадир, Аллаҳдан ўзга илоҳ йўқ, У ёлғиз, шериги йўқдир». У айтди: мен у зот улар (калималар) ичида шундай деганлар деб ўйлайман: «Мулк Уникидир, ҳамд Уникидир ва У ҳар нарсага Қодирдир. Эй Роббим, Сендан шу кечадаги яхшиликни ва ундан кейинги яхшиликни сўрайман ва шу кечадаги ёмонликдан ҳамда ундан кейинги ёмонликдан Сенга паноҳ тилайман. Эй Роббим, дангасаликдан ва қариликнинг ёмонлигидан Сенга паноҳ тилайман. Эй Роббим, дўзахдаги азобдан ва қабрдаги азобдан Сенга паноҳ тилайман». Тонгга чиққанларида ҳам шуни айтардилар: «Биз тонгга чиқдик ва мулк Аллаҳга (қарашли) бўлган ҳолда тонгга чиқди».
حَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، حَدَّثَنَا حُسَيْنُ بْنُ عَلِيٍّ، عَنْ زَائِدَةَ، عَنِ الْحَسَنِ بْنِ، عُبَيْدِ اللَّهِ عَنْ إِبْرَاهِيمَ بْنِ سُوَيْدٍ، عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ يَزِيدَ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ، قَالَ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم إِذَا أَمْسَى قَالَ " أَمْسَيْنَا وَأَمْسَى الْمُلْكُ لِلَّهِ وَالْحَمْدُ لِلَّهِ لاَ إِلَهَ إِلاَّ اللَّهُ وَحْدَهُ لاَ شَرِيكَ لَهُ اللَّهُمَّ إِنِّي أَسْأَلُكَ مِنْ خَيْرِ هَذِهِ اللَّيْلَةِ وَخَيْرِ مَا فِيهَا وَأَعُوذُ بِكَ مِنْ شَرِّهَا وَشَرِّ مَا فِيهَا اللَّهُمَّ إِنِّي أَعُوذُ بِكَ مِنَ الْكَسَلِ وَالْهَرَمِ وَسُوءِ الْكِبَرِ وَفِتْنَةِ الدُّنْيَا وَعَذَابِ الْقَبْرِ " . قَالَ الْحَسَنُ بْنُ عُبَيْدِ اللَّهِ وَزَادَنِي فِيهِ زُبَيْدٌ عَنْ إِبْرَاهِيمَ بْنِ سُوَيْدٍ عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ يَزِيدَ عَنْ عَبْدِ اللَّهِ رَفَعَهُ أَنَّهُ قَالَ " لاَ إِلَهَ إِلاَّ اللَّهُ وَحْدَهُ لاَ شَرِيكَ لَهُ لَهُ الْمُلْكُ وَلَهُ الْحَمْدُ وَهُوَ عَلَى كُلِّ شَىْءٍ قَدِيرٌ " .
Бизга Абу Бакр ибн Абу Шайба ривоят қилди, бизга Ҳусайн ибн Али ривоят қилди, у Зоидадан, у ал-Ҳасан ибн Убайдуллаҳдан, у Иброҳим ибн Сувайддан, у Абдурраҳмон ибн Язиддан, у Абдуллаҳдан ривоят қилди, у айтди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам кечга етганларида шундай дердилар: «Биз кечга етдик ва мулк Аллаҳга (қарашли) бўлган ҳолда кечга етди, ҳамд Аллаҳгадир, Аллаҳдан ўзга илоҳ йўқ, У ёлғиз, шериги йўқдир. Аллаҳим, мен Сендан шу кечанинг яхшилигини ва унда бўлган нарсанинг яхшилигини сўрайман, унинг ёмонлигидан ва унда бўлган нарсанинг ёмонлигидан Сенга паноҳ тилайман. Аллаҳим, мен дангасаликдан, қариликдан, қариликнинг ёмонлигидан, дунё фитнасидан ва қабр азобидан Сенга паноҳ тилайман». ал-Ҳасан ибн Убайдуллаҳ айтди: бунга менга Зубайд Иброҳим ибн Сувайддан, у Абдурраҳмон ибн Язиддан, у Абдуллаҳдан, марфуъ (Набийга уланган) ҳолда шуни қўшди: у зот дедиларки: «Аллаҳдан ўзга илоҳ йўқ, У ёлғиз, шериги йўқдир, мулк Уникидир, ҳамд Уникидир ва У ҳар нарсага Қодирдир».
حَدَّثَنَا أَبُو كُرَيْبٍ، مُحَمَّدُ بْنُ الْعَلاَءِ حَدَّثَنَا ابْنُ إِدْرِيسَ، قَالَ سَمِعْتُ عَاصِمَ بْنَ كُلَيْبٍ، عَنْ أَبِي بُرْدَةَ، عَنْ عَلِيٍّ، قَالَ قَالَ لِي رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " قُلِ اللَّهُمَّ اهْدِنِي وَسَدِّدْنِي وَاذْكُرْ بِالْهُدَى هِدَايَتَكَ الطَّرِيقَ وَالسَّدَادِ سَدَادَ السَّهْمِ " .
Бизга Абу Курайб Муҳаммад ибнул-Ало ривоят қилди, бизга Ибн Идрис ривоят қилди, у айтди: мен Осим ибн Кулайбни эшитдим, у Абу Бурдадан, у Алидан ривоят қилди, у айтди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам менга: «Айт: Аллаҳим, мени ҳидоят қил ва мени тўғрилаб қўй. Ҳидоятни эслаганингда — йўлни кўрсатишингни, тўғриликни эслаганингда — ўқнинг тўғри (отилишини) эсла», дедилар.
وَحَدَّثَنَا ابْنُ نُمَيْرٍ، حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ، - يَعْنِي ابْنَ إِدْرِيسَ - أَخْبَرَنَا عَاصِمُ بْنُ كُلَيْبٍ، بِهَذَا الإِسْنَادِ قَالَ قَالَ لِي رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " قُلِ اللَّهُمَّ إِنِّي أَسْأَلُكَ الْهُدَى وَالسَّدَادَ " . ثُمَّ ذَكَرَ بِمِثْلِهِ .
Бизга Ибн Нумайр ривоят қилди, бизга Абдуллаҳ — яъни Ибн Идрис — ривоят қилди, бизга Осим ибн Кулайб шу иснод билан хабар берди, у айтди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам менга: «Айт: Аллаҳим, мен Сендан ҳидоят ва тўғриликни сўрайман», дедилар. Сўнг шунга ўхшаш зикр қилди.