حَدَّثَنِي أَبُو الطَّاهِرِ، أَخْبَرَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ وَهْبٍ، أَخْبَرَنِي سُلَيْمَانُ بْنُ بِلاَلٍ، عَنْ سُهَيْلِ، بْنِ أَبِي صَالِحٍ عَنْ أَبِيهِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم كَانَ إِذَا كَانَ فِي سَفَرٍ وَأَسْحَرَ يَقُولُ " سَمَّعَ سَامِعٌ بِحَمْدِ اللَّهِ وَحُسْنِ بَلاَئِهِ عَلَيْنَا رَبَّنَا صَاحِبْنَا وَأَفْضِلْ عَلَيْنَا عَائِذًا بِاللَّهِ مِنَ النَّارِ " .
Менга Абут-Тоҳир ривоят қилди, бизга Абдуллаҳ ибн Ваҳб хабар берди, менга Сулаймон ибн Билол хабар берди, у Суҳайл ибн Абу Солиҳдан, у отасидан, у Абу Ҳурайрадан ривоят қилдики, Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам сафарда бўлиб, саҳарга етганларида шундай дердилар: «Эшитувчи Аллаҳнинг ҳамдини ва бизга (кўрсатган) яхши неъматини эшитсин (гувоҳ бўлсин). Эй Роббимиз, бизга ҳамроҳ бўл ва бизга фазлу марҳамат бер. Дўзахдан Аллаҳга паноҳ тилаб».