حَدَّثَنَا ابْنُ الْمُثَنَّى، وَابْنُ، بَشَّارٍ قَالاَ حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّحْمَنِ، - يَعْنِيَانِ ابْنَ مَهْدِيٍّ - عَنْ سُفْيَانَ، ح وَحَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ آدَمَ، عَنْ عَمَّارِ بْنِ رُزَيْقٍ، كِلاَهُمَا عَنْ مَنْصُورٍ، بِإِسْنَادِ جَرِيرٍ . مِثْلَ حَدِيثِهِ غَيْرَ أَنَّ فِي حَدِيثِ سُفْيَانَ " وَقَدْ وُكِّلَ بِهِ قَرِينُهُ مِنَ الْجِنِّ وَقَرِينُهُ مِنَ الْمَلاَئِكَةِ " .
Бизга Ибн Мусанно ва Ибн Башшор ривоят қилиб, дедилар: бизга Абдурраҳмон — яъни Ибн Маҳдий — Суфёндан ривоят қилди (ҳ). Бизга Абу Бакр ибн Абу Шайба ҳам ривоят қилди: бизга Яҳё ибн Одам Аммор ибн Рузайқдан ривоят қилди — иккаласи Мансурдан, Жарийрнинг исноди билан унинг ҳадисига ўхшаш ривоят қилди, фақат Суфённинг ҳадисида: «Унга жинлардан бўлган ўз ҳамроҳи ва малаклардан бўлган ўз ҳамроҳи тайинланган» дейилган.