وَحَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ بْنُ عُيَيْنَةَ، عَنْ أَبِي الزِّنَادِ، عَنِ الأَعْرَجِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، يَبْلُغُ بِهِ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " لاَ تَقُومُ السَّاعَةُ حَتَّى تُقَاتِلُوا قَوْمًا نِعَالُهُمُ الشَّعَرُ وَلاَ تَقُومُ السَّاعَةُ حَتَّى تُقَاتِلُوا قَوْمًا صِغَارَ الأَعْيُنِ ذُلْفَ الآنُفِ " .
Бизга Абу Бакр ибн Абу Шайба ривоят қилди: бизга Суфён ибн Уяйна, Абуз-Зиноддан, у Аъраждан, у Абу Ҳурайрадан — уни Набий соллаллаҳу алайҳи васалламга етказиб — ривоят қилди. У деди: «Қиёмат қоим бўлмайди, токи сиз оёқ кийимлари жунли бир қавм билан жанг қилмагунингизча; ва қиёмат қоим бўлмайди, токи сиз кўзлари кичик, бурунлари пачоқ бир қавм билан жанг қилмагунингизча», деди.