حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ يَحْيَى، أَخْبَرَنَا خَالِدُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ، عَنْ خَالِدٍ، عَنْ أَبِي قِلاَبَةَ، أَنَّهُ رَأَى مَالِكَ بْنَ الْحُوَيْرِثِ إِذَا صَلَّى كَبَّرَ ثُمَّ رَفَعَ يَدَيْهِ وَإِذَا أَرَادَ أَنْ يَرْكَعَ رَفَعَ يَدَيْهِ وَإِذَا رَفَعَ رَأْسَهُ مِنَ الرُّكُوعِ رَفَعَ يَدَيْهِ وَحَدَّثَ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم كَانَ يَفْعَلُ هَكَذَا .
Абу Қилоба (ривоят қилди): У Молик ибн ал-Ҳувайрисни кўрди — у намоз ўқиганида такбир айтар, кейин икки қўлини кўтарар; руку қилмоқчи бўлганида икки қўлини кўтарар; рукуъдан бошини кўтарганида икки қўлини кўтарар эди; ва у Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) шундай қилар эди деб ривоят қилди.