أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو عَوَانَةَ، عَنْ بُكَيْرِ بْنِ الأَخْنَسِ، عَنْ مُجَاهِدٍ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، قَالَ فَرَضَ اللَّهُ الصَّلاَةَ عَلَى لِسَانِ نَبِيِّكُمْ صلى الله عليه وسلم فِي الْحَضَرِ أَرْبَعًا وَفِي السَّفَرِ رَكْعَتَيْنِ وَفِي الْخَوْفِ رَكْعَةً .
Бизга Қутайба хабар берди, у деди: бизга Абу Авона ривоят қилди, Букайр ибн ал-Ахнасдан, у Мужоҳиддан, у Ибн Аббосдан (ривоят қилдики), у деди: «Аллаҳ Набийингиз (соллаллаҳу алайҳи васаллам) тили орқали намозни фарз қилди: муқим ҳолатда тўрт (ракаат), сафарда икки ракаат, хавф пайтида эса бир ракаат.»