أَخْبَرَنِي عِمْرَانُ بْنُ بَكَّارٍ، قَالَ حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْمُبَارَكِ، قَالَ أَنْبَأَنَا الْهَيْثَمُ بْنُ حُمَيْدٍ، عَنِ الْعَلاَءِ، وَأَبِي، أَيُّوبَ عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عُمَرَ، قَالَ صَلَّى رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم صَلاَةَ الْخَوْفِ قَامَ فَكَبَّرَ فَصَلَّى خَلْفَهُ طَائِفَةٌ مِنَّا وَطَائِفَةٌ مُوَاجِهَةَ الْعَدُوِّ فَرَكَعَ بِهِمْ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم رَكْعَةً وَسَجَدَ سَجْدَتَيْنِ ثُمَّ انْصَرَفُوا وَلَمْ يُسَلِّمُوا وَأَقْبَلُوا عَلَى الْعَدُوِّ فَصَفُّوا مَكَانَهُمْ وَجَاءَتِ الطَّائِفَةُ الأُخْرَى فَصَفُّوا خَلْفَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَصَلَّى بِهِمْ رَكْعَةً وَسَجْدَتَيْنِ ثُمَّ سَلَّمَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَقَدْ أَتَمَّ رَكْعَتَيْنِ وَأَرْبَعَ سَجَدَاتٍ ثُمَّ قَامَتِ الطَّائِفَتَانِ فَصَلَّى كُلُّ إِنْسَانٍ مِنْهُمْ لِنَفْسِهِ رَكْعَةً وَسَجْدَتَيْنِ . قَالَ أَبُو بَكْرِ بْنُ السُّنِّيِّ الزُّهْرِيُّ سَمِعَ مِنِ ابْنِ عُمَرَ حَدِيثَيْنِ وَلَمْ يَسْمَعْ هَذَا مِنْهُ .
Менга Имрон ибн Баккор хабар берди, у деди: бизга Муҳаммад ибн ал-Муборак ривоят қилди, у деди: бизга ал-Ҳайсам ибн Ҳумайд хабар берди, ал-Аладан ва Абу Айюбдан, аз-Зуҳрийдан, у Абдуллаҳ ибн Умардан (ривоят қилдики), у деди: «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) хавф намозини ўқиди: туриб такбир айтди, биздан бир гуруҳ унинг ортида намоз ўқиди, бир гуруҳ эса душманга рўбарў турди. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) улар билан бир ракаат руку ва икки сажда қилди, сўнг улар салом бермай кетиб душманга юзландилар ва ўз ўринларида саф бўлдилар. Бошқа гуруҳ келди ва Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ортида саф бўлди, у улар билан бир ракаат ва икки сажда қилди. Сўнг Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) салом берди — энди у икки ракаат ва тўрт саждани тўлиқ ўқиб бўлган эди. Сўнгра икки гуруҳ туриб, уларнинг ҳар бир кишиси ўзи учун бир ракаат ва икки сажда қилди.» Абу Бакр ибн ас-Сунний деди: «аз-Зуҳрий Ибн Умардан икки ҳадис эшитган, лекин буни ундан эшитмаган.»