أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى، وَمُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، عَنْ مُحَمَّدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ مَنْصُورٍ، قَالَ سَمِعْتُ مُجَاهِدًا، يُحَدِّثُ عَنْ أَبِي عَيَّاشٍ الزُّرَقِيِّ، قَالَ شُعْبَةُ كَتَبَ بِهِ إِلَىَّ وَقَرَأْتُهُ عَلَيْهِ وَسَمِعْتُهُ مِنْهُ يُحَدِّثُ وَلَكِنِّي حَفِظْتُهُ قَالَ ابْنُ بَشَّارٍ فِي حَدِيثِهِ حِفْظِي مِنَ الْكِتَابِ أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم كَانَ مُصَافَّ الْعَدُوِّ بِعُسْفَانَ وَعَلَى الْمُشْرِكِينَ خَالِدُ بْنُ الْوَلِيدِ فَصَلَّى بِهِمُ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم الظُّهْرَ قَالَ الْمُشْرِكُونَ إِنَّ لَهُمْ صَلاَةً بَعْدَ هَذِهِ هِيَ أَحَبُّ إِلَيْهِمْ مِنْ أَمْوَالِهِمْ وَأَبْنَائِهِمْ فَصَلَّى بِهِمْ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم الْعَصْرَ فَصَفَّهُمْ صَفَّيْنِ خَلْفَهُ فَرَكَعَ بِهِمْ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم جَمِيعًا فَلَمَّا رَفَعُوا رُءُوسَهُمْ سَجَدَ بِالصَّفِّ الَّذِي يَلِيهِ وَقَامَ الآخَرُونَ فَلَمَّا رَفَعُوا رُءُوسَهُمْ مِنَ السُّجُودِ سَجَدَ الصَّفُّ الْمُؤَخَّرُ بِرُكُوعِهِمْ مَعَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ثُمَّ تَأَخَّرَ الصَّفُّ الْمُقَدَّمُ وَتَقَدَّمَ الصَّفُّ الْمُؤَخَّرُ فَقَامَ كُلُّ وَاحِدٍ مِنْهُمْ فِي مَقَامِ صَاحِبِهِ ثُمَّ رَكَعَ بِهِمْ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم جَمِيعًا فَلَمَّا رَفَعُوا رُءُوسَهُمْ مِنَ الرُّكُوعِ سَجَدَ الصَّفُّ الَّذِي يَلِيهِ وَقَامَ الآخَرُونَ فَلَمَّا فَرَغُوا مِنْ سُجُودِهِمْ سَجَدَ الآخَرُونَ ثُمَّ سَلَّمَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم عَلَيْهِمْ .
Бизга Муҳаммад ибн ал-Мусанно ва Муҳаммад ибн Башшор хабар бериб, Муҳаммаддан (ривоят қилишди), у деди: бизга Шуъба ривоят қилди, Мансурдан, у деди: мен Мужоҳиднинг Абу Айёш аз-Зурақийдан ривоят қилаётганини эшитдим. Шуъба деди: «У буни менга ёзиб юборди, мен уни унга ўқиб бердим ва ундан ривоят қилаётганини ҳам эшитдим; лекин мен уни ёд олдим.» Ибн Башшор ўз ҳадисида деди: «Менинг китобдан ёдлаганим шуки, Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) Усфонда душманга рўбарў саф тортиб турган эдилар, мушрикларнинг бошлиғи эса Холид ибн ал-Валиддир. Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) уларга пешин намозини ўқитдилар. Мушриклар: «Уларнинг бундан кейин бир намози борки, у уларга мол-мулклари ва болаларидан кўра суюклироқдир,» дедилар. Сўнг Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) уларга аср намозини ўқитдилар; уларни ўз орқасига икки саф қилиб қўйдилар. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) улар билан бирга ҳаммаси руку қилдилар. Бошларини кўтарганларида, у кишига яқин саф билан сажда қилдилар, бошқалари эса тик турди. Улар саждадан бошларини кўтарганларида, орқадаги саф — улар Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) билан бирга руку қилган эдилар — сажда қилди. Сўнг олдинги саф орқага чекинди, орқадаги саф эса олдинга ўтди; ҳар бири ўз ҳамроҳининг ўрнида турди. Сўнг Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) улар билан бирга ҳаммаси руку қилдилар. Улар рукудан бошларини кўтарганларида, у кишига яқин саф сажда қилди, бошқалари эса тик турди. Улар саждаларидан фароғ бўлганларида, бошқалари сажда қилдилар. Сўнг Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) уларга салом бердилар.»