أَخْبَرَنِي يَزِيدُ بْنُ مُحَمَّدِ بْنِ عَبْدِ الصَّمَدِ، قَالَ حَدَّثَنَا هِشَامٌ الْعَطَّارُ، قَالَ حَدَّثَنِي إِسْمَاعِيلُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ سَمَاعَةَ، عَنْ مُوسَى بْنِ أَعْيَنَ، عَنْ أَبِي عَمْرٍو الأَوْزَاعِيِّ، عَنْ حَسَّانَ بْنِ عَطِيَّةَ، قَالَ لَمَّا نُزِلَ بِعَنْبَسَةَ جَعَلَ يَتَضَوَّرُ فَقِيلَ لَهُ فَقَالَ أَمَا إِنِّي سَمِعْتُ أُمَّ حَبِيبَةَ زَوْجَ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم تُحَدِّثُ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم أَنَّهُ قَالَ " مَنْ رَكَعَ أَرْبَعَ رَكَعَاتٍ قَبْلَ الظُّهْرِ وَأَرْبَعًا بَعْدَهَا حَرَّمَ اللَّهُ عَزَّ وَجَلَّ لَحْمَهُ عَلَى النَّارِ " . فَمَا تَرَكْتُهُنَّ مُنْذُ سَمِعْتُهُنَّ .
Менга Язид ибн Муҳаммад ибн Абдуссамад хабар берди, у деди: бизга Ҳишом ал-Аттор ривоят қилди, у деди: менга Исмоил ибн Абдуллаҳ ибн Самоа ривоят қилди, у Мусо ибн Аъяндан, у Абу Амр ал-Авзоийдан, у Ҳассон ибн Атийядан (ривоят қилдики), у деди: «Анбасага (ўлим) тушганида, у оғриқдан тўлғона бошлади. Унга (бу ҳақда) гапирилди, шунда у деди: «Албатта, мен Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг завжаси Умму Ҳабибадан эшитдим, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан ривоят қилиб (айтдики), у: «Ким Пешиндан олдин тўрт ракаат ва ундан кейин тўрт ракаат намоз ўқиса, Аллаҳ азза ва жалла унинг гўштини дўзахга ҳаром қилади,» дедилар. Мен уларни эшитганимдан бери тарк этмадим.»