أَخْبَرَنَا هِلاَلُ بْنُ الْعَلاَءِ بْنِ هِلاَلٍ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبِي قَالَ، حَدَّثَنَا عُبَيْدُ اللَّهِ، عَنْ زَيْدِ بْنِ أَبِي أُنَيْسَةَ، قَالَ حَدَّثَنِي أَيُّوبُ، - رَجُلٌ مِنْ أَهْلِ الشَّامِ - عَنِ الْقَاسِمِ الدِّمَشْقِيِّ، عَنْ عَنْبَسَةَ بْنِ أَبِي سُفْيَانَ، قَالَ أَخْبَرَتْنِي أُخْتِي أُمُّ حَبِيبَةَ، زَوْجُ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم أَنَّ حَبِيبَهَا أَبَا الْقَاسِمِ صلى الله عليه وسلم أَخْبَرَهَا قَالَ " مَا مِنْ عَبْدٍ مُؤْمِنٍ يُصَلِّي أَرْبَعَ رَكَعَاتٍ بَعْدَ الظُّهْرِ فَتَمَسُّ وَجْهَهُ النَّارُ أَبَدًا إِنْ شَاءَ اللَّهُ عَزَّ وَجَلَّ " .
Бизга Ҳилол ибн ал-Ало ибн Ҳилол хабар берди, у деди: бизга отам ривоят қилди, у деди: бизга Убайдуллаҳ ривоят қилди, у Зайд ибн Абу Унайсадан (ривоят қилди), у деди: менга Айюб — Шом аҳлидан бир киши — ривоят қилди, у ал-Қосим ад-Димашқийдан, у Анбаса ибн Абу Суфёндан (ривоят қилдики), у деди: «Менга синглим, Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг завжаси Умму Ҳабиба хабар бердики, унинг севиклиси Абул-Қосим (соллаллаҳу алайҳи васаллам) унга хабар бериб: «Қайси бир мўмин банда Пешиндан кейин тўрт ракаат намоз ўқиса, ин шаа Аллаҳ азза ва жалла, унинг юзига ҳеч қачон дўзах (олови) тегмайди,» дедилар.»