أَخْبَرَنَا إِسْمَاعِيلُ بْنُ مَسْعُودٍ، قَالَ حَدَّثَنَا بِشْرٌ، عَنْ سَلَمَةَ بْنِ عَلْقَمَةَ، عَنْ مُحَمَّدٍ، عَنْ بَعْضِ، إِخْوَتِهِ عَنْ أُمِّ عَطِيَّةَ، قَالَتْ تُوُفِّيَتِ ابْنَةٌ لِرَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَأَمَرَنَا بِغَسْلِهَا فَقَالَ " اغْسِلْنَهَا ثَلاَثًا أَوْ خَمْسًا أَوْ سَبْعًا أَوْ أَكْثَرَ مِنْ ذَلِكِ إِنْ رَأَيْتُنَّ " . قَالَتْ قُلْتُ وِتْرًا قَالَ " نَعَمْ وَاجْعَلْنَ فِي الآخِرَةِ كَافُورًا أَوْ شَيْئًا مِنْ كَافُورٍ فَإِذَا فَرَغْتُنَّ فَآذِنَّنِي " . فَلَمَّا فَرَغْنَا آذَنَّاهُ فَأَعْطَانَا حَقْوَهُ وَقَالَ " أَشْعِرْنَهَا إِيَّاهُ " .
Бизга Исмоил ибн Масъуд хабар берди, у деди: бизга Бишр ривоят қилди, Салама ибн Алқамадан, у Муҳаммаддан, у (Муҳаммаднинг) баъзи биродарларидан, у Умму Атийя (розияллаҳу анҳо)дан (ривоят қилдики), у деди: «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг қизи вафот этди, У бизга уни ювишни буюриб, дедилар: «Уни уч, ёки беш, ёки этти марта, агар (зарур деб) кўрсангиз, ундан ҳам кўпроқ ювинглар,» дедилар. (Умму Атийя) деди: «Мен: «Тоқ (мартами)?» дедим. У: «Ҳа, охиргисида кофур ёки бир оз кофур қўшинглар. Тугатганингизда менга билдиринглар,» дедилар. Биз тугатганимизда Унга билдирдик, У бизга белбоқини бериб: «Уни шунга ўранглар,» дедилар.»