أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ، قَالَ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ أَبِي أُمَامَةَ بْنِ سَهْلٍ، قَالَ مَرِضَتِ امْرَأَةٌ مِنْ أَهْلِ الْعَوَالِي وَكَانَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم أَحْسَنَ شَىْءٍ عِيَادَةً لِلْمَرِيضِ فَقَالَ " إِذَا مَاتَتْ فَآذِنُونِي " . فَمَاتَتْ لَيْلاً فَدَفَنُوهَا وَلَمْ يُعْلِمُوا النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم فَلَمَّا أَصْبَحَ سَأَلَ عَنْهَا فَقَالُوا كَرِهْنَا أَنْ نُوقِظَكَ يَا رَسُولَ اللَّهِ . فَأَتَى قَبْرَهَا فَصَلَّى عَلَيْهَا وَكَبَّرَ أَرْبَعًا .
Бизга Қутайба хабар бериб, деди: бизга Суфён, Зуҳрийдан, у Абу Умома ибн Саҳлдан ривоят қилиб, у деди: Аволи аҳлидан бир аёл касал бўлиб қолди. Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) беморни энг яхши зиёрат қилувчи эдилар. У: «Агар у вафот этса, менга хабар беринг,» дедилар. Сўнг у аёл кечаси вафот этди ва улар уни дафн қилдилар, Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га хабар бермадилар. Тонг отгач, у (Набий) унинг ҳақида сўрадилар. Улар: «Сизни уйғотишни ёқтирмадик, эй Расулаллаҳ,» дедилар. Шунда у (аёлнинг) қабрига келдилар ва унга жаноза намози ўқиб, тўрт марта такбир айтдилар.