أَخْبَرَنَا عُبَيْدُ اللَّهِ بْنُ سَعِيدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا يَحْيَى، عَنِ التَّيْمِيِّ، عَنْ أَبِي عُثْمَانَ، عَنْ عَامِرِ بْنِ مَالِكٍ، عَنْ صَفْوَانَ بْنِ أُمَيَّةَ، قَالَ الطَّاعُونُ وَالْمَبْطُونُ وَالْغَرِيقُ وَالنُّفَسَاءُ شَهَادَةٌ . قَالَ وَحَدَّثَنَا أَبُو عُثْمَانَ مِرَارًا وَرَفَعَهُ مَرَّةً إِلَى النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم .
Бизга Убайдуллаҳ ибн Саид хабар берди, у деди: бизга Яҳё ривоят қилди, у ат-Таймийдан, у Абу Усмондан, у Омир ибн Моликдан, у Сафвон ибн Умайядан (ривоят қилдики), у: «Тоун (вабо), қорин (касаллиги), ғарқ бўлиш ва туғруқда (ўлиш) шаҳидликдир,» деди. (Ровий) деди: Абу Усмон буни бизга бир неча бор ривоят қилди ва бир марта уни Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га (марфуъ қилиб) кўтарди.