أَخْبَرَنَا إِبْرَاهِيمُ بْنُ الْحَسَنِ، قَالَ حَدَّثَنَا حَجَّاجٌ، عَنْ لَيْثِ بْنِ سَعْدٍ، عَنْ مُعَاوِيَةَ بْنِ صَالِحٍ، أَنَّ صَفْوَانَ بْنَ عَمْرٍو، حَدَّثَهُ عَنْ رَاشِدِ بْنِ سَعْدٍ، عَنْ رَجُلٍ، مِنْ أَصْحَابِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم أَنَّ رَجُلاً قَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ مَا بَالُ الْمُؤْمِنِينَ يُفْتَنُونَ فِي قُبُورِهِمْ إِلاَّ الشَّهِيدَ قَالَ " كَفَى بِبَارِقَةِ السُّيُوفِ عَلَى رَأْسِهِ فِتْنَةً " .
Бизга Иброҳим ибн ал-Ҳасан хабар берди, у деди: бизга Ҳажжож ривоят қилди, у Лайс ибн Саъддан, у Муовия ибн Солиҳдан (ривоят қилдики), Сафвон ибн Амр унга Рошид ибн Саъддан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг саҳобаларидан бўлган бир кишидан (шуни) ривоят қилдики, бир киши: «Ё Расулаллаҳ, шаҳиддан бошқа мўминлар нега қабрларида синаладилар?» деди. У: «Унинг боши устида қиличлар ялтираши (унга) фитна (синов) сифатида кифоя қилди,» дедилар.