أَخْبَرَنَا هَنَّادُ بْنُ السَّرِيِّ، عَنْ أَبِي مُعَاوِيَةَ، عَنِ الأَعْمَشِ، عَنْ عُمَارَةَ، عَنْ أَبِي عَطِيَّةَ، قَالَ دَخَلْتُ أَنَا وَمَسْرُوقٌ، عَلَى عَائِشَةَ فَقُلْنَا لَهَا يَا أُمَّ الْمُؤْمِنِينَ رَجُلاَنِ مِنْ أَصْحَابِ مُحَمَّدٍ صلى الله عليه وسلم أَحَدُهُمَا يُعَجِّلُ الإِفْطَارَ وَيُعَجِّلُ الصَّلاَةَ وَالآخَرُ يُؤَخِّرُ الإِفْطَارَ وَيُؤَخِّرُ الصَّلاَةَ . فَقَالَتْ أَيُّهُمَا يُعَجِّلُ الإِفْطَارَ وَيُعَجِّلُ الصَّلاَةَ قُلْنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ مَسْعُودٍ . قَالَتْ هَكَذَا كَانَ يَصْنَعُ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم . وَالآخَرُ أَبُو مُوسَى رضى الله عنهما .
Бизга Ҳаннод ибн ас-Сарий Абу Муовиядан, у ал-Аъмашдан, у Уморадан, у Абу Атийядан хабар берди, у деди: мен ва Масруқ Оишанинг олдига кирдик ва унга: «Эй мўминларнинг онаси, Муҳаммад (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг саҳобаларидан икки киши бор: улардан бири ифторни тезлаштиради ва намозни тезлаштиради, бошқаси эса ифторни кечиктиради ва намозни кечиктиради,» дедик. У: «Ифторни тезлаштириб, намозни тезлаштирадигани қайсиси?» деди. Биз: «Абдуллаҳ ибн Масъуд,» дедик. У: «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ҳам мана шундай қилар эдилар,» деди. Бошқаси эса Абу Мусо (розияллаҳу анҳумо) эди.