أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ بْنُ سَعِيدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو الأَحْوَصِ، عَنْ أَبِي إِسْحَاقَ، عَنْ أَبِي جَعْفَرٍ، قَالَ تَمَارَيْنَا فِي الْغُسْلِ عِنْدَ جَابِرِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ فَقَالَ جَابِرٌ يَكْفِي مِنَ الْغُسْلِ مِنَ الْجَنَابَةِ صَاعٌ مِنْ مَاءٍ . قُلْنَا مَا يَكْفِي صَاعٌ وَلاَ صَاعَانِ . قَالَ جَابِرٌ قَدْ كَانَ يَكْفِي مَنْ كَانَ خَيْرًا مِنْكُمْ وَأَكْثَرَ شَعْرًا .
Бизга Қутайба ибн Саид хабар берди, у деди: бизга Абул-Аҳвас ривоят қилди, Абу Ишоқдан, у Абу Жаъфардан (ривоят қилди). У деди: Жобир ибн Абдуллаҳнинг ҳузурида ғусл ҳақида мунозара қилдик. Жобир: «Жанобатдан ғусл қилишга бир сў сув кифоя қилади,» деди. Биз: «Бир сў ҳам, икки сў ҳам кифоя қилмайди,» дедик. Жобир: «Сизлардан яхшироқ ва сочи кўпроқ бўлган кишига кифоя қилар эди,» деди.