أَخْبَرَنَا عُبَيْدُ اللَّهِ بْنُ سَعْدِ بْنِ إِبْرَاهِيمَ، قَالَ حَدَّثَنَا عَمِّي، قَالَ حَدَّثَنَا أَبِي، عَنِ ابْنِ إِسْحَاقَ، عَنْ عِمْرَانَ بْنِ أَبِي أَنَسٍ، عَنْ حَنْظَلَةَ بْنِ عَلِيٍّ، عَنْ حَمْزَةَ، قَالَ قُلْتُ يَا نَبِيَّ اللَّهِ إِنِّي رَجُلٌ أَسْرُدُ الصِّيَامَ أَفَأَصُومُ فِي السَّفَرِ قَالَ " إِنْ شِئْتَ فَصُمْ وَإِنْ شِئْتَ فَأَفْطِرْ " .
Бизга Убайдуллаҳ ибн Саъд ибн Иброҳим хабар бериб, деди: бизга амаким ривоят қилиб, деди: бизга отам ривоят қилди, у Ибн Ишоқдан, у Имрон ибн Абу Анасдан, у Ҳанзала ибн Алийдан, у Ҳамза (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилдики), у деди: Мен: «Эй Аллаҳнинг Набийси, мен рўзани кетма-кет тутадиган кишиман, сафарда рўза тутайми?» дедим. У: «Агар хоҳласанг, рўза тутгин, агар хоҳласанг, очгин,» дедилар.