أَخْبَرَنَا عَمْرُو بْنُ عَلِيٍّ، قَالَ أَنْبَأَنَا يَحْيَى، قَالَ أَنْبَأَنَا هِشَامُ بْنُ عُرْوَةَ، قَالَ حَدَّثَنِي أَبِي قَالَ، حَدَّثَتْنِي عَائِشَةُ، - رضى الله عنها - عَنْ غُسْلِ النَّبِيِّ، صلى الله عليه وسلم مِنَ الْجَنَابَةِ أَنَّهُ كَانَ يَغْسِلُ يَدَيْهِ وَيَتَوَضَّأُ وَيُخَلِّلُ رَأْسَهُ حَتَّى يَصِلَ إِلَى شَعْرِهِ ثُمَّ يُفْرِغُ عَلَى سَائِرِ جَسَدِهِ .
Бизга Амр ибн Али хабар берди, у деди: бизга Яҳё хабар берди, у деди: бизга Ҳишом ибн Урва хабар берди, у деди: менга отам ривоят қилди, у деди: менга Оиша (розияллаҳу анҳо) Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг жанобатдан ғусл қилишлари ҳақида ривоят қилдики, улар қўлларини ювар, таҳорат олар ва бошларини сочларига етиб боргунча (бармоқлари билан) тарар, сўнг таналарининг қолган қисмига (сув) қуяр эдилар.