أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ، وَهَنَّادُ بْنُ السَّرِيِّ، عَنْ أَبِي الأَحْوَصِ، عَنْ أَبِي إِسْحَاقَ، عَنِ الأَسْوَدِ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتْ كَانَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم وَقَالَ هَنَّادٌ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم إِذَا أَرَادَ أَنْ يُحْرِمَ ادَّهَنَ بِأَطْيَبِ مَا يَجِدُهُ حَتَّى أَرَى وَبِيصَهُ فِي رَأْسِهِ وَلِحْيَتِهِ . تَابَعَهُ إِسْرَائِيلُ عَلَى هَذَا الْكَلاَمِ وَقَالَ عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ الأَسْوَدِ عَنْ أَبِيهِ عَنْ عَائِشَةَ .
Бизга Қутайба ва Ҳаннод ибн ас-Сарий, Абул-Аҳвасдан, у Абу Ишоқдан, у ал-Асваддан, у Оиша (розияллаҳу анҳо)дан хабар бердилар. У деди: «Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) — Ҳаннод эса: «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)» деди — иҳромга кирмоқчи бўлганида ўзи топадиган энг хушбўй (атир) билан мойланардилар, ҳатто мен унинг ялтирашини бошларида ва соқолларида кўрардим.» Исроил бу сўзда унга (ривоятда) эргашди ва у Абдураҳмон ибн ал-Асваддан, у отасидан, у Оишадан деб келтирди.