أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ بْنُ سَعِيدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنْ عَمْرِو بْنِ دِينَارٍ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ جُبَيْرِ بْنِ مُطْعِمٍ، عَنْ أَبِيهِ، قَالَ أَضْلَلْتُ بَعِيرًا لِي فَذَهَبْتُ أَطْلُبُهُ بِعَرَفَةَ يَوْمَ عَرَفَةَ فَرَأَيْتُ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم وَاقِفًا فَقُلْتُ مَا شَأْنُ هَذَا إِنَّمَا هَذَا مِنَ الْحُمْسِ .
Бизга Қутайба ибн Саид хабар берди, у деди: бизга Суфён, Амр ибн Динордан, у Муҳаммад ибн Жубайр ибн Мутъимдан, у отасидан ривоят қилиб деди: У деди: мен туямни йўқотиб қўйдим ва Арафа куни уни Арафада излаб кетдим. Шунда мен Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)ни (Арафада) турган ҳолда кўрдим ва: «Бунга нима бўлди? Ахир бу (киши) ал-Ҳумсдан-ку,» дедим.