أَخْبَرَنَا يَعْقُوبُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، عَنْ هُشَيْمٍ، قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدُ الْمَلِكِ، عَنْ عَطَاءٍ، قَالَ قَالَ أُسَامَةُ بْنُ زَيْدٍ كُنْتُ رَدِيفَ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم بِعَرَفَاتٍ فَرَفَعَ يَدَيْهِ يَدْعُو فَمَالَتْ بِهِ نَاقَتُهُ فَسَقَطَ خِطَامُهَا فَتَنَاوَلَ الْخِطَامَ بِإِحْدَى يَدَيْهِ وَهُوَ رَافِعٌ يَدَهُ الأُخْرَى .
Бизга Яъқуб ибн Иброҳим, Ҳушаймдан хабар берди, у деди: бизга Абдулмалик, Атодан ривоят қилиб деди: Усома ибн Зайд деди: мен Арафотда Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг ортларида (туяда) ҳамроҳ эдим. У қўлларини кўтариб дуо қилдилар, шунда туялари қийшайиб кетди ва унинг жилови тушиб кетди. У бир қўллари билан жиловни олдилар, иккинчи қўлларини эса (дуога) кўтарган ҳолатларида эдилар.
أَخْبَرَنَا إِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، قَالَ أَنْبَأَنَا أَبُو مُعَاوِيَةَ، قَالَ حَدَّثَنَا هِشَامٌ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتْ كَانَتْ قُرَيْشٌ تَقِفُ بِالْمُزْدَلِفَةِ وَيُسَمَّوْنَ الْحُمْسَ وَسَائِرُ الْعَرَبِ تَقِفُ بِعَرَفَةَ فَأَمَرَ اللَّهُ تَبَارَكَ وَتَعَالَى نَبِيَّهُ صلى الله عليه وسلم أَنْ يَقِفَ بِعَرَفَةَ ثُمَّ يَدْفَعُ مِنْهَا فَأَنْزَلَ اللَّهُ عَزَّ وَجَلَّ { ثُمَّ أَفِيضُوا مِنْ حَيْثُ أَفَاضَ النَّاسُ } .
Бизга Ишоқ ибн Иброҳим хабар берди, у деди: бизга Абу Муовия хабар бериб деди: бизга Ҳишом, отасидан, у Оиша (розияллаҳу анҳо)дан ривоят қилиб деди: У деди: Қурайш Муздалифада (вуқуф қилиб) турарди ва улар ўзларини «ал-Ҳумс» деб аташарди, қолган араблар эса Арафада турарди. Шунда Аллаҳ табарака ва таоло ўз Набийси (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га Арафада туришни, сўнгра у ердан қайтиб чиқишни буюрди. Аллаҳ азза ва жалла: «Кейин одамлар қайтадиган жойдан сиз ҳам қайтинг,» (оятини) нозил қилди. (Бақара сураси, 199)
أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ بْنُ سَعِيدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنْ عَمْرِو بْنِ دِينَارٍ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ جُبَيْرِ بْنِ مُطْعِمٍ، عَنْ أَبِيهِ، قَالَ أَضْلَلْتُ بَعِيرًا لِي فَذَهَبْتُ أَطْلُبُهُ بِعَرَفَةَ يَوْمَ عَرَفَةَ فَرَأَيْتُ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم وَاقِفًا فَقُلْتُ مَا شَأْنُ هَذَا إِنَّمَا هَذَا مِنَ الْحُمْسِ .
Бизга Қутайба ибн Саид хабар берди, у деди: бизга Суфён, Амр ибн Динордан, у Муҳаммад ибн Жубайр ибн Мутъимдан, у отасидан ривоят қилиб деди: У деди: мен туямни йўқотиб қўйдим ва Арафа куни уни Арафада излаб кетдим. Шунда мен Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)ни (Арафада) турган ҳолда кўрдим ва: «Бунга нима бўлди? Ахир бу (киши) ал-Ҳумсдан-ку,» дедим.
أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ، قَالَ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنْ عَمْرِو بْنِ دِينَارٍ، عَنْ عَمْرِو بْنِ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ صَفْوَانَ، أَنَّ يَزِيدَ بْنَ شَيْبَانَ، قَالَ كُنَّا وُقُوفًا بِعَرَفَةَ مَكَانًا بَعِيدًا مِنَ الْمَوْقِفِ فَأَتَانَا ابْنُ مِرْبَعٍ الأَنْصَارِيُّ فَقَالَ إِنِّي رَسُولُ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم إِلَيْكُمْ يَقُولُ " كُونُوا عَلَى مَشَاعِرِكُمْ فَإِنَّكُمْ عَلَى إِرْثٍ مِنْ إِرْثِ أَبِيكُمْ إِبْرَاهِيمَ عَلَيْهِ السَّلاَمُ " .
Бизга Қутайба хабар берди, у деди: бизга Суфён, Амр ибн Динордан, у Амр ибн Абдуллаҳ ибн Сафвондан ривоят қилдики, Язид ибн Шайбон деди: биз Арафада вуқуф жойидан узоқроқ бир жойда турган эдик. Шунда бизнинг олдимизга Ибн Мирбаъ ал-Ансорий келиб: «Мен сизларга Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг элчисиман, у: «Ўз машъарларингизда (ибодат жойларингизда) туринглар, чунки сизлар отангиз Иброҳим (алайҳиссалом)нинг меросидан бир мерос узра (турган)сизлар,» деяптилар,» деди.
أَخْبَرَنَا يَعْقُوبُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، قَالَ حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ سَعِيدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا جَعْفَرُ بْنُ مُحَمَّدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبِي قَالَ، أَتَيْنَا جَابِرَ بْنَ عَبْدِ اللَّهِ فَسَأَلْنَاهُ عَنْ حَجَّةِ النَّبِيِّ، صلى الله عليه وسلم فَحَدَّثَنَا أَنَّ نَبِيَّ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " عَرَفَةُ كُلُّهَا مَوْقِفٌ " .
Бизга Яъқуб ибн Иброҳим хабар берди, у деди: бизга Яҳё ибн Саид ривоят қилиб деди: бизга Жаъфар ибн Муҳаммад ривоят қилиб деди: бизга отам ривоят қилиб деди: биз Жобир ибн Абдуллаҳнинг олдига келдик ва ундан Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг ҳажи ҳақида сўрадик. У бизга Аллаҳнинг Набийси (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Арафанинг ҳаммаси вуқуф жойидир,» деганликларини ривоят қилиб берди.