أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ بْنُ سَعِيدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو الأَحْوَصِ، عَنْ أَبِي إِسْحَاقَ، عَنْ عَمْرِو بْنِ الْحَارِثِ، قَالَ مَا تَرَكَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم دِينَارًا وَلاَ دِرْهَمًا وَلاَ عَبْدًا وَلاَ أَمَةً إِلاَّ بَغْلَتَهُ الشَّهْبَاءَ الَّتِي كَانَ يَرْكَبُهَا وَسِلاَحَهُ وَأَرْضًا جَعَلَهَا فِي سَبِيلِ اللَّهِ . وَقَالَ قُتَيْبَةُ مَرَّةً أُخْرَى صَدَقَةً .
Бизга Қутайба ибн Саид хабар бериб, деди: бизга Абул-Аҳвас, Абу Ишоқдан, у Амр ибн ал-Ҳорисдан ривоят қилди, у деди: «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) на динор, на дирҳам, на қул, на чўри қолдирдилар; фақат ўзлари миниб юрадиган кулранг хачирларини, қурол-аслаҳаларини ва Аллаҳ йўлида (вақф) қилиб қўйган бир ерларини қолдирдилар.» Қутайба бошқа бир мартасида: «садақа қилиб (қўйган),» деди.