حَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، وَمُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ نُمَيْرٍ، وَزُهَيْرُ بْنُ حَرْبٍ، قَالُوا جَمِيعًا حَدَّثَنَا سُفْيَانُ بْنُ عُيَيْنَةَ، عَنِ ابْنِ جُرَيْجٍ، عَنْ عَطَاءٍ، عَنْ جَابِرِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ، قَالَ نَهَى رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم عَنِ الْمُحَاقَلَةِ وَالْمُزَابَنَةِ وَالْمُخَابَرَةِ وَعَنْ بَيْعِ الثَّمَرِ حَتَّى يَبْدُوَ صَلاَحُهُ وَلاَ يُبَاعُ إِلاَّ بِالدِّينَارِ وَالدِّرْهَمِ إِلاَّ الْعَرَايَا .
Бизга Абу Бакр ибн Абу Шайба, Муҳаммад ибн Абдуллаҳ ибн Нумайр ва Зуҳайр ибн Ҳарб ривоят қилиб, ҳаммаси: бизга Суфён ибн Уяйна Ибн Журайждан, у Атодан, у Жобир ибн Абдуллаҳдан ривоят қилди, дедилар; у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) муҳоқала, музобана ва мухобарадан, мевани унинг етилиши кўринмагунича сотишдан қайтарди; (мева) фақат динор ва дирҳамга сотилади, ароё бундан мустасно.