أَخْبَرَنَا إِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، قَالَ أَنْبَأَنَا جَرِيرٌ، عَنْ عَطَاءِ بْنِ السَّائِبِ، عَنْ أَبِي عَبْدِ الرَّحْمَنِ، عَنْ سَعْدِ بْنِ أَبِي وَقَّاصٍ، قَالَ عَادَنِي رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فِي مَرَضِي فَقَالَ " أَوْصَيْتَ ". قُلْتُ نَعَمْ. قَالَ " بِكَمْ ". قُلْتُ بِمَالِي كُلِّهِ فِي سَبِيلِ اللَّهِ. قَالَ " فَمَا تَرَكْتَ لِوَلدِكَ ". قُلْتُ هُمْ أَغْنِيَاءُ. قَالَ " أَوْصِ بِالْعُشْرِ ". فَمَا زَالَ يَقُولُ وَأَقُولُ حَتَّى قَالَ " أَوْصِ بِالثُّلُثِ وَالثُّلُثُ كَثِيرٌ أَوْ كَبِيرٌ ".
Бизга Ишоқ ибн Иброҳим хабар берди, у деди: бизга Жарир, Ато ибн Соибдан, у Абу Абдурраҳмондан, у Саъд ибн Абу Ваққосдан хабар бердики, у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) мен касал бўлганимда мени йўқлаб келиб: «Васият қилдингми?» дедилар. Мен: «Ҳа,» дедим. У: «Қанча?» дедилар. Мен: «Бутун молимни Аллаҳ йўлида (васият қилдим),» дедим. У: «Бас, болаларингга нима қолдирдинг?» дедилар. Мен: «Улар бойлардир,» дедим. У: «Ушри (ўндан бирини) васият қил,» дедилар. Ва У айтишдан, мен ҳам айтишдан тўхтамадим, токи У: «Учдан бирини васият қил, учдан бири ҳам кўпдир ёки каттадир,» дегунларича (давом этди).