أَخْبَرَنَا الْعَبَّاسُ بْنُ عَبْدِ الْعَظِيمِ الْعَنْبَرِيُّ، قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدُ الْكَبِيرِ بْنُ عَبْدِ الْمَجِيدِ، قَالَ حَدَّثَنَا بُكَيْرُ بْنُ مِسْمَارٍ، قَالَ سَمِعْتُ عَامِرَ بْنَ سَعْدٍ، عَنْ أَبِيهِ، أَنَّهُ اشْتَكَى بِمَكَّةَ فَجَاءَهُ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَلَمَّا رَآهُ سَعْدٌ بَكَى وَقَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ أَمُوتُ بِالأَرْضِ الَّتِي هَاجَرْتَ مِنْهَا قَالَ " لاَ إِنْ شَاءَ اللَّهُ ". وَقَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ أُوصِي بِمَالِي كُلِّهِ فِي سَبِيلِ اللَّهِ قَالَ " لاَ ". قَالَ يَعْنِي بِثُلُثَيْهِ قَالَ " لاَ ". قَالَ فَنِصْفَهُ قَالَ " لاَ ". قَالَ فَثُلُثَهُ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " الثُّلُثَ وَالثُّلُثُ كَثِيرٌ إِنَّكَ أَنْ تَتْرُكَ بَنِيكَ أَغْنِيَاءَ خَيْرٌ مِنْ أَنْ تَتْرُكَهُمْ عَالَةً يَتَكَفَّفُونَ النَّاسَ ".
Бизга ал-Аббос ибн Абдул Азим ал-Анбарий хабар берди, у деди: бизга Абдул Кабир ибн Абдул Мажид ривоят қилди, у деди: бизга Букайр ибн Мисмор ривоят қилди, у деди: мен Омир ибн Саъддан эшитдимки, у отасидан (ривоят қилди): у Маккада касал бўлди ва Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) унинг олдига келдилар. Саъд Уни кўргач, йиғлаб: «Эй Аллаҳнинг Расули, мен сиз ҳижрат қилиб чиққан ерда ўлиб кетаманми?» деди. У: «Йўқ, иншаАллаҳ,» дедилар. Ва у: «Эй Аллаҳнинг Расули, бутун молимни Аллаҳ йўлида васият қилайми?» деди. У: «Йўқ,» дедилар. У — яъни молининг учдан иккисини (демоқчи бўлиб) — деди. У: «Йўқ,» дедилар. У: «Ярмини-чи?» деди. У: «Йўқ,» дедилар. У: «Учдан бирини-чи?» деди. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Учдан бирини (қил), учдан бири ҳам кўпдир. Сенинг ўғилларингни бой қолдиришинг, уларни одамларга қўл чўзиб гадолик қиладиган камбағал қолдиришингдан яхшироқдир,» дедилар.