أَخْبَرَنِي مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، عَنْ عَبْدِ الْوَهَّابِ، قَالَ حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَمْرٍو، عَنْ مُوسَى بْنِ عُقْبَةَ، عَنْ أَبِي الزِّنَادِ، عَنْ خَارِجَةَ بْنِ زَيْدٍ، عَنْ زَيْدٍ، فِي قَوْلِهِ { وَمَنْ يَقْتُلْ مُؤْمِنًا مُتَعَمِّدًا فَجَزَاؤُهُ جَهَنَّمُ } قَالَ نَزَلَتْ هَذِهِ الآيَةُ بَعْدَ الَّتِي فِي { تَبَارَكَ } الْفُرْقَانِ بِثَمَانِيَةِ أَشْهُرٍ { وَالَّذِينَ لاَ يَدْعُونَ مَعَ اللَّهِ إِلَهًا آخَرَ وَلاَ يَقْتُلُونَ النَّفْسَ الَّتِي حَرَّمَ اللَّهُ إِلاَّ بِالْحَقِّ } . قَالَ أَبُو عَبْدِ الرَّحْمَنِ أَدْخَلَ أَبُو الزِّنَادِ بَيْنَهُ وَبَيْنَ خَارِجَةَ مُجَالِدَ بْنَ عَوْفٍ .
Менга Муҳаммад ибн Башшор хабар берди, у Абдул-Ваҳҳобдан, у деди: бизга Муҳаммад ибн Амр ривоят қилди, у Мусо ибн Уқбадан, у Абуз-Зиноддан, у Хорижа ибн Зайддан, у Зайддан (ривоят қилдики), Аллаҳнинг «Ким бир мўминни билқасд ўлдирса, унинг жазоси жаҳаннамдир» (Нисо сураси, 93) сўзи ҳақида у деди: Ушбу оят «Таборак» (деб бошланувчи) Фурқон (сураси)даги оятдан — «Ва улар Аллаҳ билан бирга бошқа маъбудга ибодат қилмайдилар ва Аллаҳ ҳаром қилган жонни — ҳақ (қасос) билан бўлмаса — ўлдирмайдилар» (Фурқон сураси, 68) (оятидан) саккиз ой кейин нозил бўлди. Абу Абдурраҳмон (Насоий) деди: Абуз-Зинод ўзи билан Хорижа ўртасига Мужолид ибн Авфни киритган (яъни воситачи сифатида келтирган).